Zamenik reisa Islamske Zajednice Srbije i muftija srbijanski, Abdullah ef Numan, danas je ugostio gospodina Usaina Darboa, ministra inostranih poslova Gambije.

U srdačnom razgovoru gospodin Darbo se interesovao za stanje muslimana Srbije, probleme sa kojima se susreću kao i za delovanje i organizovanost Rijaseta Islamske zajednice Srbije.

Muftija srbijanski Abdullah ef. Numan sinoć je primio polaznike obrazovnog programa koji su organizovali Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

U prostorijama Islamske zajednice Srbije muftija Numan je razgovarao sa srednjoškolcima i studentima sa teritorije grada Beograda koji su u okviru projekta „Izazovi interkulturalnosti – kako da upoznamo jedni druge?“ posetili Bajrakli džamiju.

Šesnaestog februara / tridesetog džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Abdullah ef. Numan, muftija srbijanski.

Muftija srbijanski je u današnjoj hutbi istakao važnost razmišljanja o Allahu Uzvišenom, kao prvom koraku ka činjenju dobrih dela. Isto tako efendija Numan ja podvukao obavezu svakog čoveka da se pozabavi svojim - ne tuđim delima, svojim - ne tuđim propustima kako bi ih otklonio jer čovek biti pitan za sebe, svoja dela kao i za to kako je i u šta proveo vreme.

"Jedini način da budemo sa Allahom, a nema ništa bolje nego s Njim biti. Niko još ništa nije izmislio da je bolje u stvarnosti. Onaj ko misli na Allaha on ide u Džennet, on u trenutku toga mišljenja se oseća da je u Džennetu jer je ostavio sve oko sebe. I hladno vreme i kišu i sneg i glad i žeđ i misli na svoga Stvoritelja i sa Njime je. Šta od toga ima bolje?! Mi treba puno da se okuražimo da to uradimo.

Bolje je da čovek misli o sebi nego o drugima. Kada dođemo kod Allaha na Sudnjem danu, ne možemo reći da nismo imali vremena da mislimo na sebe jer smo se bavili drugima a ne sobom. Pogledati sebi u dušu i reći kakvo sam ja ljudsko biće i na šta ja ličim, kako se ponašam. Treba biti pametan jer ovaj život ovde u ovom telu nije beskonačan. Mi nemamo kontrole nad njim, samo imamo Allahovu Milosti. Nekima Allah produžava život zato što su dobri, pa da bi još bolji bili i još više Dženneta zaradili. Treba iskoristiiti svaku priliku uu životu da budemo dobri, da mislimo dobro. Ne može čovek biti dobar delima ako nije dobar mislima jer prvo ide misao pa onda ide delo.
Treba misliti i želeti lepo i dobro jer mi smo zajednica. Ne kaže dragi Allah u Kur’anu da se držimo užeta odvojeno, već zajedno jer je jedno uže, a to uže je Allahova reč tj. Kur’an i za tu reč se treba držati jer je ta reč jedina istinita uputa. I bilo ko da nam kaže nešto, bez obzira na uticaj i položaj, što nije u skladu sa Allahovom rečju, taj savet će nam škoditi. Zato treba dugoročno misliti, a odmah delati. Odmah treba biti dobar, ne treba odlagati. Ljudi misle da imaju vremena i da će uvek sutra biti. Prilika je sada, dobra misao je sada, dobro delo je sada i ne ostavljajte ništa za sutra.

Moramo da radimo i da budemo muslimani. Ne prisilno već iz potrebe. Ljudi koji nemaju veru i ne znaju Allaha, oni su najveća sirotinja jer su zalutali i izgubljeni su. Od toga veće sirotinje nema.
Neka nas Allah dragi sačuva. Da živimo u miru, da se međusobno pomirimo i živimo zajedno i da ne radimo ono što ne valja u ime islama."

U drugom delu hutbe, muftija Numan je spomenuo praznik Dan državnosti i čestitao ga svim prisutnima sledećim rečima:
„Ova zemlja u kojoj živimo, ova zemlja u kojoj je ova džamija, je naša zemlja i svakoga stanovnika te zemlje, svakoga čoveka koji njome hoda i nemojte dozvoliti da vas iko stavi na drugo mesto i da vam iko kaže da verujete da niste pravi građanin zbog svog porekla ili svoje vere. Sve što postoji Allah Dragi je stvorio. I kad je stvorio Zemlju nije bilo granica ni carina, to su ljudi napravili i odvojili se jedni od drugih. Kad su muslimani vladali bila je jedna država i svi su ljudi bili zajedno, bez granica, bez pasoša jer je to zemlja Allahova! Ali ljudi vole da parcelišu stvari pa smo stvorili mnogo malih država. Osnovna uloga države jeste da da svojim narodima ljudska prava i jedinstvo. Da smo svi jednaki i da smo zajedno. Molim Allaha da pomogne da se shvati da smo mi na ovom Balkanu ljudi koji žele mir i život u zajednici i da ničiji hak ne želimo da uzimamo.“

Efendija Numan je završio hutbu dovom Allahu da nas čuva da uvek budemo slobodni i da budemo prvaci.

14.2.2018. godine Kabinet reisu-l-uleme Islamske zajednice Srbije u Novom Pazaru.

Predstavnik Uprave za verske poslove Republike Turske u Beogradu gospodin dr Fatih Yücel (Fatih Judžel) boravio je u Novom Pazaru i tom prilikom susreo se sa reisu-l-ulemom Islamske zajednice Srbije Seadom Nasufovićem, direktorom Uprave za odnose sa inostranstvom gospodinom Jakubom ef. Lekovićem i novoizabranim direktorom srednje medrese "Sinan-beg" gospodinom Harisom ef. Holićem.

Devetog februara / dvadeset trećeg džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

Centralna tema hutbe bila je zikruLLah – spominjanje Allaha Uzvišenog.
Efendija Mehemedi je kroz kur’anske ajete i hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, istakao značaj veličanja Allaha Uzvišenog uz napomenu da se ono, pre svega, manifestuje kroz vernikova dela.

„O vernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutru i naveče Ga veličajte.“ (Al–Ahzab 41,42)

„Sećajte se vi Mene i ja ću se vas setiti i zahvaljujte Mi i na blagodatima Mojim nemojte neblagodarni biti.“ Bekara, 152.

„Oni koji veruju i čija se sca kada se Allah spomene smiruju, a srca se, doista, kada se Allah spomene smiruju.“ (Ar-Ra’d, 28.)

„Njega veličaju sedam nebesa i Zemlja i oni na njima, i ne postoji ništa što Ga ne veliča, hvaleći Ga, ali vi ne razumete veličanje njihovo. On je, doista, blag i mnogo prašta.“ (El- Isra, 44).
„I spominji Gospodara svoga ujutru i naveče u sebi ponizno i sa strahopoštovanjem i ne podižući jako glas, i ne budi nemaran.“ (El- Araf, 205)

Ebu Hurejre prenosi od Verovesnika ove reči: Rekao je Allah Uzvišeni – Ja sam sa svojim robom kada god Me spomene i kada god se njegove usne pomaknu izgovarajući Moje ime.
Istinski sledbenik islama spominje svoga Gospodara svakg časa, delo Njegovo vidi u svakoj stvari u prirodi i događajima u životu. On oseća Allahovu blizinu, siguran je u Njegovu moć i nalazi zaštitu pod okriljem Njegove dobrote i milosti.
Smisao spominjanja nije samo reč, već je nužno da se ono prvo manifestuje kroz vernikova dela, a zatim da dođe do njegovog izliva na jeziku u vidu dove, zahvale, veličanja i osećanja zadovoljstva.

Tek tada mumin postaje jedan od onih koji se istinski sećaju Allaha i kojima je On pripremio oprost i nagradu.
Mumin koji se seća i spominje svoga Gospodara, on Ga moli srcem, svoje biće puni ljubavlju prema Njemu - najvećem dobročinitelju. On srbi osvetljava Pravi put. Zato je spominjanje tj.zikr život i svetlo za srce, a zanemarivanje zikra jeste mrak.
Sledbenik šehadeta ne treba da zaboravlja svoga Gospodara, niti da ga zapostavlja. A šta bi se desilo kada bi njegov Gospodar njega zapostavio. Samo neistina, igra i zabava mogu da odvoje čoveka od Gospodara.

Spominjanje Gospodara je vernikova vrlina, bilo da je sam ili u društvu. Sve ostale dužnosti imaju određenu meru, a zikr nema mere. Znamo da je farz pet dnevnih namaza, Ramazan, tačno se zna procenat zekata, ko je dužan obaviti hadždž, ali za zikr precizne količine nema. Da je obaveza činiti zikr pored dnevnih namaza, opominje nas sura Džuma.
A kada se namaz obavi onda se raziđite po zemlji i tražite Allahove blagodati i Allaha mnogo spominjite da biste postigli ono što želite.

Da bismo voleli Allaha potrebno je da čistimo srce od prevelike ljubavi za dunjalukom. Imami Gazalija kaže: „Potrebno je da srce bude očišćeno od svega osim Boga, a put čišćenja je zikrullah.“

Da bi čovek bio plemenit u odnosu na Allaha dž.š i na ljude potrebno je da očisti dušu od raznih greha,a prevelika pohlepa za dunjalučkim dobrima je beskorisna i šejtansko je delo.
Pobožni ljudi se ne vezuju čvrsto za ovaj svet i njegove ukrase koji su mnoge upropastili.
Zar ima vrednijeg dela od spominjanja Allaha, učenja Kur’ana, šehadeta, reči subhanallah, elhamdulillah, Allahu ekber, salavata, tevbe i dove.

Poslanik, sallalallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Da kažem- slava i hvaa Allahu, nema Boga osim Allaha, Allah je najveći, meni je draže od svega što sunce greje i obasjava.“ (Muslim)
Ebu Malik el Eš’arija r.a kaže da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čistoća je deo imana. Elhamdulillah puni mizan, a subhanallahi ve bi hamdulillahi puni sve između nebesa i zemlje.“ (Muslim)

Ebu Hurejre kaže da je Allahov Polsnaik rekao: „Kada obavite tešehud u namazu, nek svaki od vas zatraži kod Allaha zaštitu od četvorog rečima – Bože moj, sačuvaj me od džehenemske kazne, od kaburkse kazne, od iskušenja živih i mrtvih i od iskušenja Mesiha Dedždžala,

Ebu Musa kaže Poslanik mi je rekao: Hoćeš li da ti ukažem na jednu reć iz džennetskih riznica? Da, svakako Božji poslaniče. A Poslanik reče – to je la havle ve la kuvvete illa billahi.“ (Muslim)

Allah u Kur’anu kaže: „Pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kada se Allahovo ime spomene, a kada im se reči Njegove kazuju, verovanje im učvršćuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.“ (El-Enfal, 2)