5.3. ove godine, muftija Muhamed Hamdi Jusufspahić je predao akreditivno pismo slugi dvaju časnih hramova, Selmanu bin AbdulAzizu, kralju Saudijske Arabije.
Tom prilikom su svoja akreditivna pisma svojih predsednika saudijskom kralju uručili i ambasadori Mongolije, Nigerije, Slovačke, Novog Zelanda, Japana, Turske, Poljske, Urugvaja, Portugala, Azerbejdžana, Libana i Latvije.

Drugog marta / četrnaestog džumade-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Abdullah ef. Numan, muftija srbijanski.

“Jedna velika sreća koju mi imamo i koju smo prihvatili prvenstveno da nas je Allah prihvatio da smo muslimani i da nas je prihvatio da smo vernici. Takođe, da je prihvatio naše verovanje i naše poverenje u Njegovo postojanje. Verovati u Allaha a ne videti Ga je poverenje. Poverenje koje smo mi svi osetili, koje nam je On dao preko svoga Kitaba i preko svoga Poslanika i velika je to naša sreća što je naš Kitab jedini Kitab koji je uistinu istinit. Zašto? Zato što nijedan njegov deo koji je objavljen u istoriji nije izgubljen, nijedno njegovo slovo nikada u istoriji nije promenjeno.
Bilo je pokušaja da se on promeni. Pre nekoliko godina odštampan je Kur’an u kome je suretul Nasr u kojoj je izvršena jedna promena vrlo mala ali to je odmah primećeno i ti mushafi su uništeni. To su štampali ljudi koji su naši neprijatelji ali Kur’an je Allahova reč i kao takva niko ga ne može pobediti ni promeniti jer ga Allah čuva pošto je to poslednja objava. To je objava posle koje nikakva objava neće doći, objava koja je do Sudnjega dana.

Allah dž.š u Kuranu kaže: “Ovo je knjiga u koju nema sumnje, uputa pobožnima.”
Pobožni su oni koji žele da znaju, da čuju, to su oni koji su se povinovali Allahovoj reči i Allahovim željama. Oni koji veruju – mutakin. Neko prevodi oni koji su bogobojazni. Ko su zapravo mutekin?
“Oni koji veruju u ono što je skriveno.”
Nigde se ovde ne spominje strah.
“Oni koji namaz klanjaju I koji od onoga što smo im mi dali dele.”
I tu nema nikakvog straha.
“I oni koji veruju u ono što je spušteno tebi I ono što je spušteno pre tebe.”
I tu nema nikakvog straha.
“I oni koji su u Ahiret sigurni.”
Dakle, oni koji čvrsto veruju da postoji budući život. To su oni kojima je došla Uputa od Allaha i to su oni koji su spašeni.
Allah Dragi nama dalje kaže: ”Zaista oni koji ne veruju, njima je isto da li si ti njih uputio ili nisi. Allah je zapečatio srca njihova.”
Zbog toga što oni odbijaju da veruju, njima je Allah zapečatio njihova srca. Način na koji se mi obraćamo Allahu Uzvišenom i način na koji mi imamo odnos sa onima koje volimo jeste preko našeg srca. Srce je mašina koja radi i pumpa krv ali on je simbol I najjača veza odnosa ljudskog bića prema Allahu Uzvišenom zato što bez srca nema života.

Kada su beduini primili islam, njima je Allah Uzvišeni odgovorio: “Još ne, jer vama vera nije u srca ušla.” Znači, voleti Allaha, voleti islam i Kur’an je osnova biti musliman. Drugačije mumin ne može postojati i biti. Ovde se nigde ne spominje strah već dobrovoljno verovanje. Međutim, Allah nas zaplaši često. One koji misle, On zaplaši Džehenemom, večnim plamenom, večnom kaznom. Zašto? Zato što nisu verovali.
Odnos prema Allahu samo iz straha, nije pošten odnos. Odnos prema Allahu iz ljubavi je pošten jer „nevernicima Allah je zapečatio srca“. Ne dozvoljava im da Ga vole. Ne dozvoljava im da Ga osećaju zato što su Ga odbili. Faraon je hteo da bude bog pa se udavio u reci. Taj koji nas je zastrašio kaznom to nije učinio da bi mi Njemu bili pokorni, već da bi se okanili svega onoga što ne valja, da bi prestali da uništavamo sami sebe jer kada haram radimo sami sebe uništavamo ali i svoju porodicu.
Abdullah ibn Mesud je od svih ashaba najviše znao Kur’ana i prvi je skupio sure u jednu knjigu. Bio je sluga Allahovog Poslanika, čuvao mu je misvak, čistio cipele i uvek je bio u prisustvu Poslanika sallalllahu alejhi ve sellem da su ljudi mislili da mu je on brat. Ali i Ibn Mesudova majka je pomagala Božijem Poslaniku. Za prve ajete sure Bekare, za Ajetul kursiju i za dva ajeta što odmah dolaze nakon Ajetul kursiju i za tri poslednja ajeta sure Bekare, Božiji Poslanik je rekao: „Ko to uči izutra šejtan će da ostaviti do uveče. Ko to uči uveče, šejtan će ga ostaviti do jutra.“ Šejtan kada čuje suretul Bekare, on napušta to mesto. I to je snaga Allahove reči. Da uništi onoga ko je sebi dao za zadatak da uništi ono što je Allah stvorio i za njega Džennet stvorio, a to je čovek.
Gospodar je stvorio čoveka i dao mu Pravi put kroz knjigu da bi čovek zaista bio ljudsko biće. Musliman je pokoran Allahu iz ljubavi prema Njemu zato što hoće, voli, zato što je zaljubljen u Allaha i dao bi život za Njega. Kolika je samo sreća čovekova što je živ i što se nada Džennetu. A nijedan čovek nije birao da se rodi, Allah je to dozvolio, On nam je udahnuo dušu. Na koji način mi možemo živeti kao ljudi osim da ga volimo i poštujemo.

Namaz je miradž vernika. Kad je čovek na sedždi, on je najbliži Gospodaru. I namaz nije fiskultura već odnos sa Stvoriteljem,“ rekao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

Danas, 1.3. u prostorijama Islamske zajednice Srbije održana su predavanja u okviru Specijalističkog kursa za pomoćnike glavnih sveštenika tradicionalnih crkava i verskih zajednica .
Predavanja su održali muftija beogradski i vojni Mustafa ef. Jusufspahic i muftija niški Eldin ef. Ašćeric.
Kursu su prisustvovali pomoćnik glavnog vojnog sveštenika u VS zastavnik Radonja Vućić, pomoćnik glavnog vojnog kapelana u VS zastavnik Goran Jokanović i pomoćnik glavnog vojnog imama u VS Elvir Selimović.

U Kairu je pod pokroviteljstvom predsednika Egipta Abdulfetah Sisija, dvadeset šestog februara, otvorena 28. konferencija pod nazivom "Industrija terorizma - opasnosti i način njegovog suzbijanja".

Konferenciju je otvorio ministar vakufa Egipta Muhamed Mukhtar Gomaa koji je na početku svog govora zahvalio predsedniku Sisiju koji je omogućio organizaciju ovog skupa u borbi protiv terorizma.

Dvadeset trećeg februara / sedmog džumade-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Abdullah ef. Numan, muftija srbijanski.

Centralna tema hutbe je bila način na koji se čovek može približiti Allahu, dželle šanuhu, sleđenjem Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, praćenjem njegovih stopa.

Muftija Numan je istakao važnost i značaj ibadeta upućenih Allahu Uzvišenom, od farzova – namaz, zekat, post i hadždž, preko nafila namaza, zikruLLaha, učenja Kur’ana sa razumevanjem.

Muftija srbiijanski je podsetio da će biti iskušenja na tom putu, ali da je to test koji će vernici položiti.

Kaže muftija: „Allah, dželle šanuhu, u Kur’anu iznosi niz ajeta o šejtanu i upozorava ljude na spletke koje on priprema. U Kur’anu, Allah Uzvišeni kaže da je, nakon stvaranja Adema, alejhis-selam, svim melecima naredio da se poklone Ademu. Svi meleci su se povinovali ovoj Njegovoj naredbi, međutim, Iblis se usprotivio tome. Naveo je da je on superiorniji od njega zato što je Adem, alejhis-selam, stvoren od zemlje, a on od vatre pa je rekao da se zato neće pokloniti:
'Mi smo Adema stvorili i onda mu oblik dali, a posle melekima rekli: ‘Poklonite mu se!’ i oni su se poklonili, osim Iblisa, on nije hteo da se pokloni. ‘Zašto se nisi poklonio kad sam ti naredio?’ - upita On. – ‘Ja sam bolji od njega; mene si od vatre stvorio, a njega od ilovače’ - odgovori on. (Al-A’raf, 11-12)

Pored svih podlih šejtanskih taktika i borbe, postoji jedna činjenica: nad robovima koji iskreno veruju u svoga Gospodara šejtan ne može ostaviti nikakav uticaj. Šejtanske spletke su veoma slabe za mu’mine koji često spominju Allaha, dželle šanuhu, koji u svemu vide hajr i lepote Allaha, dželle šanuhu, koji se u svim svojim mislima i delima usmeravaju ka Svemogućem i pozivaju na Kur’an.
Allah, dželle šanuhu, to ističe na sledeći način: 'On zaista nema nikakve vlasti nad onima koji veruju i koji se u Gospodara svoga pouzdaju.' An-Nahl, 99

Kako da se zaštitimo? Saffom, zikrom, učenjem Kur’ana... To je borba i tu borbu treba pobediti. Nekome je to teže, a nekome lakše. Neko to voli. Onima kojima je to teško podrugljivo komentarišu da vernici po ceo dan izgovaraju samo la ilahe illallah. A oni ne znaju da će vernici sa tim la ilahe illallah u Džennet a gde će oni sa svojim neću?
’Ja bih klanjao, ali sam prljav.’ Pa okupaj se! Ne postoji nijedan razlog da čovek ne bude sa Allahom jer se kaže da je čovek najbliži Allahu, dželle šanuhu, kada je na sedždi. Sedžda je miradž vernika. Da mi to stvarno shvatamo, mi ne bismo dizali glavu sa sedžde, kad bi to bilo moguće. Ali Allah Dragi to ne zahteva od nas. Mi imamo pet dnevnih namaza. Allah od nas ne želi da preterujemo, ali želi da mislimo na Njega da bi On mislio na nas. I da ga molimo da nas uputi na Pravi put jer od Njegovog puta boljeg nema. Njegov put je taj koji garantuje duhovni mir, put u kome nema ljutnje. Njegov put je taj koji smiruje dušu.

Ljudi koji pukim slučajem imaju umne probleme, učenjem Kur’ana se smiruju. Njihova medicina i lek ošamuti čoveka i pretvori ga u drvo. Učenje Kur’ana smiruje dušu. Zašto se kaže duševne bolesti? Učenje Kur’ana leči čoveka, čisti mu musli, upućuje ga na Pravi put. Zato treba znati značenje Kur’ana, jer Kur’an nije samo lepa melodija, on je poruka Uzvišenog Allaha. Allah nam je dao svoju reč, uputu i On nam je to nesebično dao. Pozvao nas je da budemo muslimani, onaj koji se odazvao on će biti spasen. Allah neće nikoga bespotrebno kazniti, treba Ga voleti i biti Mu pokoran. Ako budemo Allaha voleli bićemo dobri jedna prema drugima i mi ćemo se voleti. Od devet kategorija ljudi koji će u Džennet su dvoje koji se vole u ime Allaha. Dva brata muslmana, dve sestre muslimanke ali se vole u ime Allaha i ni zbog čega drugog se ne vole osim zbog Njega. Njima su dženneteskta vrata otvorena.

Neka nas Allah Dragi pomogne, neka nas uputi na Pravi put, da budemo Njegovi dobri vernici, da Ga volimo i da On nas voli. Da se odazovemo Njegovom pozivu na dobro, da se uvek odazovemo Njegovom pozivu da sedždu činimo, da postimo, na hadždž idemo, zekat dajemo i da šehadet ponavljamo što više možemo.“

U drugom delu hutbe Abdullah ef Numan izdvojio još jedan način sleđenja Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Živeti u zajedništvu, biti zajedno.

„Naša istorija je zasnovana na zajedništvu, mi smo spojili ljude iz svih delova sveta i svaka osoba koja je živela sa nama imala je puna, potpuna ljudska prava. U islamu nema građana drugog reda, to ne postoji. Ljudi su mogli da putuju iz jednog dela sveta u drugi u totalnoj sigurnosti i niko nikada nije bio primoran da prihvati islam i postane musliman. Bili su to što su bili i verovali su šta su verovali. Mi smo organizovali posebne sudove kojima su sudili biskupi i nadbiskupi za hrišćane koji su živeli zajedno sa muslimanima. U Španiji je halifin savetnik bio jevrejin. Jedan od najvećih jevrejskih filozofa, kako kažu sami jevreji, bio je halifin savetnik i sve svoje knjige je napisao živeći zajedno sa muslimanima. Naša istorija nas uči da živimo zajedno sa svima, gde god da se nalazimo.
Mi muslimani, zbog Kur’ana i sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zbog onoga što nas vera uči, moramo da budemo lideri u jedinstvu naroda i zajedništvu ljudi“, kazao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.