Šesnaestog februara / tridesetog džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Abdullah ef. Numan, muftija srbijanski.

Muftija srbijanski je u današnjoj hutbi istakao važnost razmišljanja o Allahu Uzvišenom, kao prvom koraku ka činjenju dobrih dela. Isto tako efendija Numan ja podvukao obavezu svakog čoveka da se pozabavi svojim - ne tuđim delima, svojim - ne tuđim propustima kako bi ih otklonio jer čovek biti pitan za sebe, svoja dela kao i za to kako je i u šta proveo vreme.

"Jedini način da budemo sa Allahom, a nema ništa bolje nego s Njim biti. Niko još ništa nije izmislio da je bolje u stvarnosti. Onaj ko misli na Allaha on ide u Džennet, on u trenutku toga mišljenja se oseća da je u Džennetu jer je ostavio sve oko sebe. I hladno vreme i kišu i sneg i glad i žeđ i misli na svoga Stvoritelja i sa Njime je. Šta od toga ima bolje?! Mi treba puno da se okuražimo da to uradimo.

Bolje je da čovek misli o sebi nego o drugima. Kada dođemo kod Allaha na Sudnjem danu, ne možemo reći da nismo imali vremena da mislimo na sebe jer smo se bavili drugima a ne sobom. Pogledati sebi u dušu i reći kakvo sam ja ljudsko biće i na šta ja ličim, kako se ponašam. Treba biti pametan jer ovaj život ovde u ovom telu nije beskonačan. Mi nemamo kontrole nad njim, samo imamo Allahovu Milosti. Nekima Allah produžava život zato što su dobri, pa da bi još bolji bili i još više Dženneta zaradili. Treba iskoristiiti svaku priliku uu životu da budemo dobri, da mislimo dobro. Ne može čovek biti dobar delima ako nije dobar mislima jer prvo ide misao pa onda ide delo.
Treba misliti i želeti lepo i dobro jer mi smo zajednica. Ne kaže dragi Allah u Kur’anu da se držimo užeta odvojeno, već zajedno jer je jedno uže, a to uže je Allahova reč tj. Kur’an i za tu reč se treba držati jer je ta reč jedina istinita uputa. I bilo ko da nam kaže nešto, bez obzira na uticaj i položaj, što nije u skladu sa Allahovom rečju, taj savet će nam škoditi. Zato treba dugoročno misliti, a odmah delati. Odmah treba biti dobar, ne treba odlagati. Ljudi misle da imaju vremena i da će uvek sutra biti. Prilika je sada, dobra misao je sada, dobro delo je sada i ne ostavljajte ništa za sutra.

Moramo da radimo i da budemo muslimani. Ne prisilno već iz potrebe. Ljudi koji nemaju veru i ne znaju Allaha, oni su najveća sirotinja jer su zalutali i izgubljeni su. Od toga veće sirotinje nema.
Neka nas Allah dragi sačuva. Da živimo u miru, da se međusobno pomirimo i živimo zajedno i da ne radimo ono što ne valja u ime islama."

U drugom delu hutbe, muftija Numan je spomenuo praznik Dan državnosti i čestitao ga svim prisutnima sledećim rečima:
„Ova zemlja u kojoj živimo, ova zemlja u kojoj je ova džamija, je naša zemlja i svakoga stanovnika te zemlje, svakoga čoveka koji njome hoda i nemojte dozvoliti da vas iko stavi na drugo mesto i da vam iko kaže da verujete da niste pravi građanin zbog svog porekla ili svoje vere. Sve što postoji Allah Dragi je stvorio. I kad je stvorio Zemlju nije bilo granica ni carina, to su ljudi napravili i odvojili se jedni od drugih. Kad su muslimani vladali bila je jedna država i svi su ljudi bili zajedno, bez granica, bez pasoša jer je to zemlja Allahova! Ali ljudi vole da parcelišu stvari pa smo stvorili mnogo malih država. Osnovna uloga države jeste da da svojim narodima ljudska prava i jedinstvo. Da smo svi jednaki i da smo zajedno. Molim Allaha da pomogne da se shvati da smo mi na ovom Balkanu ljudi koji žele mir i život u zajednici i da ničiji hak ne želimo da uzimamo.“

Efendija Numan je završio hutbu dovom Allahu da nas čuva da uvek budemo slobodni i da budemo prvaci.

• Prethodna
• Sledeća