Šesnaestog marta / dvadeset osmog džumade-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.
Centralna tema hutbe je bio 31. ajet sure Ali Imran, “Reci: Ako Allaha volite, mene sledite i vas će Allah voleti i grehe vam oprostiti – a Allah prašta i Samilostan je.”

Muftija srbijanski je podsetio prisutne džematlije na jedan događaj iz istorije islama, iz sire Poslnika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je u Medinu stigla delegacija hrišćana iz Nedžrana. Muftija je taj događaj naveo kao jedan od primera kako Allah Uzvišeni ajetom iz Svoje Knjige iskušava one koji kažu da veruju u Allaha i da Ga vole. Takođe, taj događaj je poslužio i kao primer onima koji slede Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako se treba ophoditi prema onima koji ne veruju.

“Jedino što Božiji Poslanik može da uradi jeste da te pozove u nešto što je najlepše na svetu a to je da postaneš vernik, da postaneš musliman. Šta je lepše od toga? Koje je veće bogatstvo nego biti musliman? Koje je veće zadovoljstvo nego biti musliman? Koje je veće zadovoljstvo nego biti sa Allahom Uzvišenim i reći Allahu ekber? Da li od toga ima nešto lepše i zdravije za čovečiji mozak i telo?
Kada se mi molimo Allahu Uzvišenom mi se i fizički i psihički Njemu približavamo. Mi se ovom našom sedždom Njemu pokoravamo. I šta dobijemo za uzvrat? Dobijemo da mu se tada najviše približimo kada smo najniži na zemlji, kada zaboravimo sebe i kada zaboravimo koliko vredimo. Kada smo na sedždi to se ništa ne računa jer i onaj ko ima para i onaj ko nema para mora da učini tu sedždu. I tada je on najbliži sa Allahom i tada on razgovara sa Allahom Allahovim rečima i to je njegov miradž.
Božiji Poslanik je pozvao njih u islam jer mu je to bila misija jer je u islamu spas, u istini je spas. Ljudi su verovali u idole, verovali su u kipove, verovali su da ako se mole kipu za nešto taj kip ili idol će to da im da. Znali su da ima jedan uzvišeni Bog Allah ali se nisu Njemu molili direktno, nego su se molili kipovima jer su imali kipove za svaku potrebu. Ti ljudi su uništili sami sebe i onda je došao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i čemu on može da ih pozove nego istini a istina je islam. Ljudi iz Nedžrana su čuli šta im je Božiji Poslanik rekao i onda su otišli. Šta je Božiji Poslanik uradio? Pošto su tada muslimani već imali prevlast u celoj Saudijskoj Arabiji i hrišćani su došli da vide nešto za svoju sigurnost, bojali su se da će doći muslimani da im nešto urade. Iako su odbili da budu muslimani i da izgovore šehadet, Božiji Poslanik je napisao njima pismu, povelju. Naš Poslanik je napisao pismo-poslanicu u kojoj je garantovao prava hrišćana iz Nedžrana, da mogu da se mole svome bogu, da mogu da imaju svoje crkve i da se mogu klanjati ili bilo šta raditi u svojim crkvama. Znači, niko nema pravo nikome da zabranjuje njegovu veru. Niko nema pravo da kaže zato što ja verujem u nešto a ti ne veruješ, ja ću tebi da zabranim da ti imaš džamiju, da ti imaš crkvu, sinagogu. Ne!

Mi smo svi odgovorni za svoja dela pa će ta džamija govoriti na Sudnjem danu, pa će ta crkva govoriti na Sudnjem danu. Pa će svaki komadić ovoga poda na kome se sedžda činila govoriti na Sudnjem danu. I to je lepota islama, to je dokaz da je islam vera mira. Da islam počinje od korena reči selam a što znači mir.
Šta znače ovi ajeti? ’Ako vi zaista volite Allaha, onda pratite mene (Božijeg Poslanika), onda će vas Allah voleti.’ Ljubav između čoveka i Stvoritelja. Ljubav između čoveka i Allaha. Mi Njega volimo, On nas voli. Mi o Njemu mislimo, On o nama misli.

Mi Njega pomažemo, da se Njegovo ime ne zaboravi jer za vreme idolopoklonstva Njegovo ime je bilo zaboravljeno jer su oni koristili imena idola i onda je Allah došao sa istinom i došao je da nas spase preko svog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, doneo je tu istinu i dao je tu istinu koju on čuva u svom Kur’anu gde nijedno slovo nije promenjeno. Sve ostale knjige su promenjene, sve ostale knjige su dodate i oduzete, njih je vremem nagrizlo i pojelo, izgubilo. Jedino je Kur’an taj koji od prvog trenutka objave do poslednjeg trenutka objave ono što je. Niko ga nije menjao, niko nije nikakav ćar iz njega hteo da izvadi, nego su se svi muslimani Allahovoj reči pokorili i rekli to je istina, to je spas. Pa makar bilo nešto kada uradimo i pogrešimo i protiv nas, mi ćemo u to verovati. Nećemo te ajete sakrivati i brisati, nego ćemo ih čuvati kao i druge ajete. Zašto? Da bi bili dobri ljudi, da ne zaboravimo kako da budemo dobri ljudi, da ne zaboravimo kako da vaspitavamo sami sebe. Mi se celoga života vaspitavamo kako da budemo vernici, celog života praktikujemo veru, učimo nešto novo, da se zbližimo sa Allahom ne da bi bili u Džennetu već da bi bili sa vlasnikom Dženneta. Jer, šta nam vredi da živimo u nekoj kući a ne znamo ko je vlasnik? Najveći stupanj Dženneta jeste gledati Allahovo lice, a ne da posedujemo mnoštvo poljana i izvora.

Šta ima lepše od Allahovog lica? Mi ćemo to gledati ako Bog da, ako budemo dobri. Svojom dobrotom možemo to zaraditi. Zato kada klanjamo to ne treba da bude fiskultura već zbližavanje i veza sa Allahom. Zato, ako vi zaista volite Allaha kao što govorite, onda vi mene pratite. Nemojte da me negirate. Nemojte da kažete mi smo završili, naša objava je došla i mi smo završili. Nigde ne piše da su hrišćani oslobođeni Starog zaveta u koji i veruju. I nigde ne piše da su hrišćani i jevreji oslobođeni od Allaha dragog za prihvatanje Kur’ana i Allaha. To ne piše ni u jednij knjizi. Kako je čovek malo biće koji je zavisan od doktora i štapa a u svojoj glavi čini se veliko da ono može da odbije Boga i da kaže ja ću da verujem do jednog delo a on narednog neću? To je gubitak. I onda Allah Dragi kaže „ta vaša ljubav, nije ljubav, to je priča. A On kaže: „Ako me volite, Ja ću vas voleti pa ću vam oprostiti grehe.’

Zamislite opraštanje greha kao sliku gde si ceo dan kopao i sav si u blatu i onda ti palo motorno ulje na glavu i ti se kupaš da to opereš. E to je čišćenje od greha. Allah Dragi će sve ono što si ocrneo svoju dušu da ti oprosti ako Ga veruješ. Jer je prvo la ilahe illallah, verovanje da je Allah Jedan i da nema drugog Allaha osim Njega. Muhamedu resulullah – da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov poslanik. I to je prvi ključ od prvih vrata. Drugog nema. A šta Allah Dragi radi, to je Njegovo i mi na to kao ljudi ne možemo da utičemo. Možemo da učimo dovu i da Allah Dragi to usliša. On nas stalno čuje i zna i šta mislimo i o čemu mislimo unapred. Da li to možemo shvatiti? Allah zna šta ćemo misliti u budućnosti i to je naš Stvoritelj. Kome smo mi robovi i šta znači biti rob i Allahov sluga? Pravilno verovati, prihvatiti ono što nam je dato jer nam je to dato za našu dobrobit. Da bi nam život bio lakši. Zato imamo Kur’an, islam, da nam olakša.
Hasan el Basri je bio mišljenja što smo ga i spomenuli da su neki govorili da njih Allah voli, pa ih je Allah sa ovim ajetima iskušao. A iskušao ih je time što je rekao: „E onda Me prihvatite“. Ako vas Allah voli i ako vi Njega volite onda me prihvatite nemojte me negirati. Što imate nekoga drugoga za boga, što ste mi napravili familiju ovde. Mi imamo veliku sreću da smo muslimani. Nema veće sreće pa da smo sebi tražili tu sreću koliko nas bi zaista izabralo kao najveću sreću da budemo muslimani. To je najveća sreća.

Allah Dragi da nas čuva, da nas voli, da nas upućuje na pravi put, da nam dozvoli da budemo dobri muslimani koji su Njemu pokorni i koji Njega vole,“ rekao je između ostalog muftija srbijanski.

U prostorijama Islamske zajednice Srbije, Muftija srbijanski Abdullah ef. Numan ugostio je grupu američkih studenata koji su u okviru studentske ture „Međuverski dijalog i pomirenje“ posetili Beograd.

Muftija Numan je tom prilikom održao kratko predavanje o Islamskoj zajednici Srbije - upoznao ih sa njenim aktivnostima, odnosima i saradnji sa drugim crkvama i verskim zajednicama - kao i o verskim i multietničkim odnosima.

Devetog marta / dvadeset prvog džumade-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao mr Jakub ef. Leković.

„Allahu dž.š, Gospodaru svetova, Gospodaru nebesa i zemlje i onoga što je između njih, Gospodaru duša naših pripada zahvala na svim ni’metima i blagodatima koje nam je dao. Na blagodati vere islama u kojoj se rađamo, živimo i umiremo. Na blagodati knjige Kur’an-i-Kerima koju je poslao preko poslednjeg poslanika i miljenika Muhammeda, alejhis-selam, i donosimo selame i salavate na njega, njegovu časnu porodicu, njegove ashabe i sve one koji ga slede do Sudnjeg dana. Amin.

Uzvišeni Allah dž.š nam je u mudrome Kur’anu poručio i rekao: ’I svi se čvrsto Allahovog užeta uhvatite i nemojte se razjedinjavati i razbijati.’ Ovaj kur’anski ajet po mnogim komentatorima, mufesirima znači, pre svega, Allahovu dž.š veru, znači džemat tj. zajednicu i zajedništvo. Ovaj kur’anski ajet u kome je uže simbol govori o tome da svako uže ima određene karakteristike a karakterisitke užeta su uglavnom da ima dva kraja. Ako je jedan kraj na zemlji, onda je drugi kod Allaha i onaj ko se uhvatio za Allahovo uže uhvatio se i konektovao se kod Gospodara svoga. Karakteristike jednog užeta jeste da u sebi ima mnoštvo drugih, malih tankih žica, niti koje čine to uže. To su dobri pojedinci koji se uvezuju čvrsto i ako uzmete jedan prut da slomite, lako ćete ga slomite. Ali, ako uzmete više onda je mnogo teže. Uglavnom, ovome kao prepreka najčešće bivaju dve stvari. Prva stvar jeste predrasuda, a druga stvar jeste smutnja ili fitna. Često puta živimo u predrasudama jedni prema drugima, pogotovo u ovakvim sredinama, često puta narodi među sobom imaju predrasude, vernici imaju predrasude jedni prema drugima. ’Doista je smutnja gora od ubistv’, kaže Allah dž.š u Kur’anu i to je upravo zato što često puta u smutnji ljudi naprave veliko zlo. Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ’Musliman je brat muslimanu.’ Neće ga ostaviti na cedilu. Poslanik govori i sledeće: ’Onaj ko pomogne svome bratu muslimanu na dunjaluku, Allah će njemu pomoći na Sudnjem danu. A onaj ko sakrije sramotu brata muslimana na dunjaluku, Allah će sakriti njemu na Sudnjem danu.’

Čovek će doći na Sudnjem danu pred ekranom svojih dela i gledaće ih kao što sada gleda u televiziju pa će poželeti od srama i stida da potone u zemlju i reći će Allah dž.š njemu: ’Ustani! Ovo nije video niko osim Ja i ti!’ Čovek će upitati: ’Zašto Gospodaru?’ ’Zato što si ti na dunjaluku prekrivao tuđe sramote.’ U sledećem hadisu je rečeno ’Nije musliman onaj od čijeg jezika i ruku nisu sigurni ostali muslimani.’ To je pravilo.

Poštovana braćo, završiću sa primerom poslanika Junusa alejhis-selam. On je pozivao svoj narod danonoćno ali nisu hteli da ga slušaju. Pred kraj svog pozivanja, saopštio im je da će ih zadesiti kazna koja je zadesila pređašnje narode i pre vremena je napustio svoj narod. Oni su se uplašili jer su videli da ih je poslanik napustio. Napustio je narod i došao do obale mora, do jednog pristaništa gde je bila spremna lađa da uplovi i ukrcao se. Međutim, na sredini mora, kada su talasi i vetrovi poludeli, posada beše primoran da baci sve nepotrebne stvari sa broda. Međutim, nije to bilo dovoljno. Nakon toga, odlučiše da bace i jednog od putnika i svaki put kada su izvlačili padao je na Junusa, alejhis-selama. I baciše Junusa u vodu. On ubrzo shvati da nije utopljen, da nije udavljen. Osetio je da je negde u nekoj toplini, mraku, tunelu. Nakon određenog vremena, ova ogromna riba izbacila je Junusa alejhis-selam na kopno. Ali kada je upao u nju tada je učio dovu koju svi mi učimo i volimo: ’Nema drugog Boga osim Tebe, a ja sam prema sebi bio nepravedan!’ I nepravdu svi mi činimo prema sebi. A Allah nam odgovara: ’O vi koji ste se prema sebi ogrešili, ne gubite nadu u Allahovu milost. On oprašta sve grehe jer je On onaj koji prašta i koji je milostiv.’ Kada se vratio Junus alejhis-selam u svoj narod, oni su bili vernici, uplašili su se i postali vernici. Ali ga je Allah dž.š iskušao jer je napustio svoj narod. Prema tome, iz ovoga saznajemo da Allah dž.š nama naređuje da do kraja svog života budemo istrajni. ’I naređuj uporno i traži od porodice da klanjaju namaz i ustraj u tome!’ Ova riba je ustvari tunel u koji svi treba da uđemo. To je grob. Ali, mi nećemo izaći iz tog tunela kao što je izašao Junus alejhis-selam zato činimo dobro jedni drugima, budimo mirni sa sobom i svojim porodicama i sa drugim muslimanima. Činimo dobro pre nego što uđemo u ovaj tunel i proučimo ovu dovu.

Molim Allaha dž.š da nam se smiluje, nama i našim umrlima, da pomogne šehadet, da pomogne našu braću koji se bore u Afrinu protiv terorizma, da pomogne zajedno sa njima tursku vojsku i oslobodilačku vojsku Sirije. Molim Allaha dž.š da pomogne islam i muslimane i na ovim prostorima, da nas učvrsti u Njegovoj veri, da budemo dobri i pravi prema sebi i prema drugima. Amin.“

Zamenik reisa Islamske zajednice Srbije i muftija srbijanski, Abdullah ef Numan, ugostio je gospodina Kurta Donelija zamenika šefa misije SAD u Srbiji.

U srdačnom razgovoru, gospodin Doneli se interesovao za stanje muslimana Srbije, probleme sa kojima se susreću kao i za delovanje i organizovanost Rijaseta Islamske zajednice Srbije.
Takođe, gospodin Doneli je pokazao i interesovanje za duhovno putovanje muftije Numana i za njegov dolazak do spoznaje i samospoznaje.

Muftija beogradski i vojni, Mustafa ef. Jusufspahić, dao je intervju za Glas Muslimana Srbije.
Mesdžidi u Beogradu - kako je zadovoljan radom i funkcionisanjem odbora u beogradskim mesdžidima, šta misli o rušenju verskog objekta u Zemun Polju, kako je video beogradske izbore, izvrtanje njegovih reči i pogrešno interpretiranje... samo su neke od tema o kojima je muftija beogradski govorio.

Intervju prenosimo u celosti.

Nakon dužeg vremena planiranja intervjua sa muftijom beogradskim i vojnim, Mustafom ef. Jusufspahićem, usled brojnih aktulenih dešavanja koja su se brzo odigravala na verskom, humanitarnom i kulturnom polju, konačno smo u prilici da čujemo muftijin stav i percepciju svega onoga što se zbilo u proteklom periodu.

GMS:
Poštovani muftijo, već duže vreme planiramo ovaj intervju ali su nas događaji prosto preticali i uvek je bilo nešto novo o čemu bismo trebali da razgovaramo. Trenutno su aktuelni beogradski izbori, rezultate znamo, pa bismo, ako se slažete, krenuli sa vašim viđenjem beogradskih izbora, predizbornim obećanjima, izbornim rezultatima i onim što nas čeka u naredne četiri godine u Beogradu.

Muftija Jusufspahić:
Pokušaću da se držim onoga što bi jedan muftija, verski službenik, mogao i trebao da kaže o izborima koji su stvar politike a ne vere. Mada, teško da se danas možete baviti bilo kojim poslom, a da on, na ovaj ili onaj način, ne bude i deo politike. Pratio sam predizbornu kampanju u nadi da će bar neko spomenuti muslimane Beograda, da će bar neko pored mnogih grupa i interesa, mnogih prava i ciljeva, spomenuti i prava muslimana koji u ovom gradu žive vekovima. Procenjuje sa da u Beogradu živi do 200 000 muslimana i smatrao sam da je to dovoljan argument da bar u jednom segmentu neko spomene i nas - muslimane. Nažalost, to se nije dogodilo i to me je delimično razočaralo. Naš stav je bio sledeći - ako ne možemo da pomognemo, nećemo ni da smetamo, te smo političarima pustili da vode kampanju.

GMS: Da li je bilo pokušaja da se Islamska zajednica Srbije odnosno muftijstvo beogradsko uključi u predizbornu kampanju, da vaši imami pa i vi sami, sugerišete vernicima za koga da glasaju? Da li je bilo takve vrste kontakata?

Muftija Jusufspahić:
Mi nismo nikoga kontaktirali, a da li su kontaktirali nas, dozvolite mi da ne odgovorim. Reći ću samo da Islamska zajednica Srbije, muftijstvo beogradsko, nije dozvolilo da naše džamije i molitveni prostori - mesdžidi budu pozornice ili govornice u svrhu promovisanja bilo koje politčke partije. Strogo sam zabranio svojim imamima širom Beograda bilo kakvo kontaktiranje sa političkim strankama kao i "savetovanje" za koga bi trebalo da se glasa. Nakon završenih izbora mogu konstatovati da smo se dogovorenog držali i da se u političku kampanju Islamska zajednica nije uključivala. Nažalost, neki su mislili da mogu tek tako da se ušetaju u naša dvorišta i drže govore, promovišu svoje političke ideje i stavove. Takve pokušaje smo u startu osujetili i zbog toga želim ovim putem da se zahvalim i čestitam imamima i džematskim odborima koji su tako odlučno reagovali.
Ako mi dozvolite da odgovor na vaše pitanje završim sa još jednom rečenicom. Ova predizborna kampanja će ostati upamćena po jednom nesvakidašnjem događaju, potpuno suprotnom od onoga za šta se zalažemo. Dočekali smo da jedna politička partija u predizbornoj kampanji otvori verski molitveni prostor u centru Beograda. Čitao sam naslov na nekom portalu na kome stoji da je nakon stotinu godina u Beogradu konačno otvoren mesdžid i klanjan džuma namaz. Naši vernici znaju da smo u proteklih dvadeset godina organizovali verski život i otvorili 15 mesdžida širom Beograda tako da su ovakvi naslovi, nažalost, bili samo deo predizborne kampanje u kojoj se, kako je poznato, ne biraju načini za postizanje cilja. Najveća tuga je što se cilj takvih političara nakon objavljenih rezultata meri ne procentima nego promilima osvojenih glasova i time se oslikava njihova podrška koju imaju među muslimanima Beograda. Takvi su prepoznati i kažnjeni te doživeli fijasko. Broj njihovih glasača je duplo manji i od glasačkih mesta gde su imali svoje predstavnike što će reći da ni svi njihovi ljudi nisu glasali za njih.

GMS:
Poštovani muftijo, spomenuli ste malopre da je u proteklih dvadeset godina izgrađeno i organizovano 15 molitvenih prostora - mesdžida širom Beograda. Možete li nam reći nešto više o beogradskom muftijstvu na čijem ste čelu?

Muftija Jusufspahić:
Beogradsko muftijstvo ima dugu tradiciju. Sama funkcija beogradskog muftije je još iz vremena Jugoslavije imala prestižno mesto, kako u tadašnjoj državi, tako i van granica širom islamskog sveta ali i prijateljskih zemalja tadašnjeg vremena.
Ulažem mnogo napora da očuvam dignitet te funkcije i da ona u ovim novim vremenima ostane simbol nezavisnosti, samostalnosti, ugleda, poštenja i borbe za muslimanska prava. Priznaću vam - nije lako i svakodnevno postajem svedok svega onoga kroz šta je prolazio i moj rahmetli otac Hamdija gradeći ugled toj funkciji beogradskog muftije. Sad sam u iskušenju da dok ovo govorim upoređujem ona i ova vremena ali odustaću od toga uz konstataciju da ni tada ali ni sada beogradskom muftiji nije lako. Hvala Bogu, mnogo smo radili u svakoj beogradskoj opštini, organizujući muslimane, okupljajući ih u džemate i medžlise, a onda zajedno gradili ili kupovali pa restaurirali trošne kuće i od njih pravili uslovne mesdžide za naše vernike. Trenutno je u funkciji 15 mesdžida širom Beograda u kojima se odvija kompletan verski život - od namaza, veronauke, humanitarnih aktivnosti, pogrebnih usluga i svega ostalog što vernicima treba. Osluškujemo potrebe, razgovaramo otvoreno o svemu i trudimo se u zadatim okolnostima da pronađemo najbolja rešenja.

GMS:
Protekla godina je ostala obeležena rušenjem verskog objekta u Zemun Polju. To je izazvalo veliku medijsku pažnju, odjek je bio ne samo lokalni nego i regionalni. Sa muslimanima Beograda su saosećali muslimani cele regije. Kako komentarišete slučaj Zemun Polje?

Muftija Jusufspahić:
Najveća tuga koja se može dogoditi vernicima je da im neko sruši Bogomolju. Ostaviti po strani, i administraciju i dozvole i legalizaciju i pravdu i nepravdu i različite aršine i načelne saglasnosti i natezanje kanapa - srušena je Bogomolja! Iskreno, do poslednjeg trenutka nisam verovao da se to može dogoditi. Bio sam uveren da je vreme rušenja već prošlo i da smo sada u Srbiji koja gradi i koja ima prostora za sve. Duboko sam verovao da taj objekat na samom kraju Zemun Polja nije niti može biti smetnja bilo kome ili bilo čemu. Lično sam u više navrata tražio rešenja i kontaktirao nadležne. No, nekome je bilo potrebno da se nešto negde sruši i eto, srušena je naša zgrada. Često se u medijima moglo čuti kako je srušena džamija. Pogledajte slike, to uopšte nije ni ličilo na džamiju. To je najobičnija kuća kakvih je mnogo širom Zemuna a u kojoj smo planirali da organizujemo dopunsku nastavu za našu decu, nastavu za odrasle, da oformimo biblioteku i naravno, proširimo kapacitet za naše vernike jer je trenutni mesdžid nedovoljan za veliki broj vernika. I pored svih problema i nerazumevanja strpljivi smo i čekamo novu gradsku vlast koja treba da rešava taj naš, nadam se, urbanistički a ne i politički problem.

GMS:
Koliko ste objektivno zadovoljni radom odbora i aktivnostima u beogradskim mesdžidima?

Muftija Jusufspahić:
Hvala Bogu, ja sam zadovoljan iako se često na našim sednicama muftijstva to ne vidi jer ne želim da se uspavamo. Mi nismo i ne smemo biti grobari, oni koje muslimani traže samo kada im umre babo ili majka. Islamska zajednica je deo našeg muslimanskog bića i u tom smislu stalno podstičem svoje imame da budu redovni i blagi u komunikaciji sa svojim vernicima. Mi želimo zajedno da se radujemo i da rešavamo individualne probleme. Hoćemo da zajedno nižemo uspehe i da budemo jedni uz druge i u tužnim trenucima kada ispraćamo svoje najdraže na ahiret. Ukoliko uspemo sve to, tada smo zaista zajednica onakva kakvu nam je poslanik Muhamed alejhis-selam pokazao. Muslimani su, nažalost, rasparčani, razdvojeni a često i indoktrinirani. Muslimani su postali deo političkog dogovora, masa za sagorevanje i energija kojom se ostvaruju nacionalni interesi. Ja to vidim kao zloupotrebu i rušenje osnovnih imperativa naše čiste vere o jedinstvu i zajedništvu. Često kada to kažem bivam ili pogrešno shvaćen ili zlonamerno interpretiran te se moje reči potpuno izvuku iz konteksta. Nekome je to potrebno, a ja bih onda najradije da zaćutim kako takvima ne bih dao povoda i prostora da me razapinju. I njima i meni će da sudi Gospodar svih svetova Allah subhanehu ve teala.

GMS:
Upavo ste spomenuli izvrtanje vaših reči ili krivo interpretiranje onoga što ste rekli. To se događa veoma često. Poslednji primer je vaš intervju koji ste dali za pisane medije a koji je naišao na oštre reakcije nekih poglavara - muftija iz regiona. Ukoliko ste spremni, za Glas muslimana Srbije, pojasnite nam u čemu je problem neshvatanja ili namernog iskrivljenja vaših reči u javnosti? Poznato je da ste čovek britkog jezika i jasnih misli, znaju vas kao takvog još iz mladalačkih dana medrese i fakulteta ali i sa fudbalskih terena. I zato nije jasno kako vas neko nije dobro razumeo. O čemu se zapravo radi?

Muftija Jusufspahić:
Kao čovek koji je rođen i odrastao u jednoj velikoj zemlji, proveo detinjstvo i momačko doba u vreme kada je ta zemlja bila na vrhuncu blagostanja, jako sam teško podneo njen nestanak. Zapravo, ja i danas ceo taj prostor smatram svojom zemljom i ne mogu a da se ne identifikujem sa: Jadranskim morem, Triglavom, Đevđelijom, Bosnom, Kosovom. Svako dalje razbijanje relativno malih zemalja naslednica bivše Jugoslavije podseća me na raspad naše velike i moćne zemlje. S druge strane, sve te male zemlje, kako se danas popularno kaže zemlje zapadnog Balkana, grčevito zagovaraju politiku evro integracija u novu veliku porodicu ravnopravnih naroda Evrope u kojoj nema granica između naroda. A toliko smo propatili da se te granice uspostave.
Naš otac nas je odgajao da budemo patriote jer je i sam bio takav. Voleo je ljude, svoju zemlju, svoj grad. Bezuslovno volim svoj Beograd u kome sam rođen i odrastao, svoju Srbiju koja je moja domovina i kojoj želim sve najbolje. Želim da bude najbolja zemlja na svetu, zemlja srećnih i zadovoljnih ljudi. Svaka teškoća moje zemlje pogađa me kao čoveka i svaki njen uspeh uliva mi osećaj zadovoljstva. U tom smislu, želim da svaka zemlja na svetu pa i moja zemlja ostane celovita, bez žarišta, bez sukoba naroda, mesto harmonije različitosti, prosperiteta. Ne mrzim nikoga, ni jedan narod ni jednog čoveka, prijatelj sam sa različitim ljudima i nikome ne želim zlo. Evo, nedavno sam dao intervju u kome sam govorio o važnosti 150 godina Islamske zajednice, te o jedinstvu kao i problemima cepanja muslimana od rascepa Jugoslavije. Tu sam rekao da mi je kao muslimanu najmrže delo ono koje razdvaja porodicu, koje zavađa ljude. Meni kao muslimanu je veoma krivo što smo u jednoj zemlji imali 6 miliona muslimana i što se ta zemlja razbila i otišla u dalja cepanja. Bog nas je dao da se na ovoj ili onoj zemlji rađamo određene vere i nacije i to su kolevke svakoga od nas. Muslimanima Srbije je kolevka Srbija, Srbima rođenima na Kosovu je kolevka tamo. Niko od nas nije mogao birati gde će se roditi. U tom smislu sam govorio i ne verujem da je to pogrešno. Mi moramo biti spona među ljudima. Zbližavati a ne ratovati. Deci svojoj u emanet mir ostaviti.

GMS:
Poštovani muftijo, Bog neka vas nagradi za izdvojeno vreme i ovaj razgovor koji će sigurno kod muslimana Beograda ali i šire imati pozitivan odjek i koji će pomoći da svi zajedno bolje razumemo situaciju u kojoj živimo.

Muftija Jusufspahić:
Hvala i vama sa Glasa muslimana Srbije koji ste mi ustupili prostor da iznesem svoje poglede na aktuelna dešavanja. Vi ste za sada jedini glasnik naših reči i nastojte da u svemu što radite budete objektivni i istiniti. Sve drugo je kratkog daha i vodi u moralnu i duhovnu propast. Neka vam profesionalni standardi nezavisnog novinarstva budu prioritet u radu a nakon toga rezultati će doći sami od sebe. Koristim priliku da poselamim sve vernike muslimane Beograda, ali i cele Srbije uz dovu našem Gospodaru Allahu, subhanehu ve teala, da nas sačuva iskušenja koja nećemo moći podneti i da nam ukaže na put ispravni, čisti i pravedni. AMIN!