Dvanaestog januara / dvadeset petog rebiu-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

"Uzvišeni Allah poručuje u Kur’anu: „Bojte se Allaha i popravite međusobnu komunikaciju / izgladite međusobne razmirice!“ (El- Enfal,1)

U poslednje vreme susrećemo ljude koji govore da iz ovog ili onog razloga ne žele da razgovaraju sa nekim ljudima i da se ubuduće njihovi razgovori svode na „selam za selam“, tj.puko pozdravljanje. Ovo je stanje koje treba svakog muslimana da pogađa.

U čemu je problem? U jeziku! Mi govorimo istim jezikom ali se ne razumemo baš dobro. Zašto?

Zato što mi naš jezik, organ koji smo dobili na dar od Dragog Allaha kako bismo mogli komunicirati, vrlo često pogrešno koristimo.

Naš glavni jezički problem jeste što mi ne znamo da ćutimo. Čak i kada imam drži hutbu znamo nekada da pričamo, čime gubimo nagradu za džumu!

Mi treba da naučimo kako se ćuti. Ne možemo uvek nešto reći. Nekada je bolje ćutati jer je govor srebro, a ćutanje zlato.
Mi ne znamo nekada da se zahvalimo za prećutanu reč Allahu, ali se vrlo često kajemo zbog izgovorenih reči. Iz tog razloga je Ebu Bekr r.a imao običaj da stavi kamen ispod jezika kako bi što više ćutao.

Sledeći naš jezički problem, koji moramo da rešimo, jeste brzopletost jezika. Kod nas je, nažalost, vrlo često jezik brži od pameti. Puno toga kažemo, pa tek onda o izrečenom razmišljamo.
Često je taj poriv posledica čovekovog samopokazivanja pred drugim ljudima, kako bi oni pohvalili njegov govor, stoga „trči pred rudu“ i važno mu je da kaže nešto pre drugih, a nije prethodno razmislio o tome. Kada vidi da je pogrešio, onda se kaje i pravda rečima „nisam to rekao“ ili „nisam tako mislio“. Zato imajmo na umu staro pravilo komunikacije – razmisli, pa onda kaži!

I, konačno, naš treći jezički problem jeste neposedovanje kontrole nad jezikom!
Draga i čestita braćo i sestre u islamu, nekada se ponašamo kao da smo naučnici i za šta god nas pitaju, odmah dajemo odgovore a pritom nemamo znanja, i onda ulazimo u razne rasprave. Upadamo u reč svome sagovorniku, šalimo se na pogrešan način, vređamo i ponižavamo brata muslimana i gazimo njegovu čast. U raspravi se borimo i nastojimo da naša reč bude poslednja.

Mi jednostavno mislimo da možemo pričati kad god hoćemo i šta god želimo i to bez ikakvih posledica. Tu se zapravo varamo. Itekako ćemo biti pitani za naš jezik.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „ Za sve što čovek izgovori, biće pitan, osim za naređivanje dobra, odvraćanje od zla i spominjanje Allaha!“

S druge strane, ukazujući na važnost kontrolisanja jezika, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poručuje: „Da čuvamo jezik jer je za njega nagrada Džennet.“

Draga braćo i sestre, ukljućite razum i kontrolu nad jezikom. Govorimo samo ono što je lepo i to onda kada treba i koliko treba i popravimo ono što smo pokvarili među nama.
Omer ibn Abdullah je rekao: „Srca su riznice tajni, usne su brave, a jezici su ključevi. Čuvajte ključeve da se ne otvore brave i da se ne otkriju riznice srca.“

Molim Allaha da nas uputi na Pravi put i da nam pomogne da svoj jezik počnemo koristiti na ispravan način. Amin!"

Petog januara/osamnaestog rebiu-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamij hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.
Centralna tema hutbe je bio odnos prema roditeljima.

“Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kada jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni "Uh!" - i ne podvikni na njih, i obraćaj im se rečima poštovanja punim.
Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: "Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene, kad sam bio dete, negovali!" (Al Isra, 23, 24)

“Mi smo naredili čoveku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dve godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti.
A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se, na ovome svetu, velikodušno ponašaj, a sledi put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se posle vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavestiti.” (Lukman 14,15)

“Allahu su najdraža dela: klanjanje namaza u njegovo pravo vreme, pokornost roditeljima i borba na Allahovom putu.” (Buhari)

“Onaj s kime su zadovoljni njegovi roditelji, s njima će biti zadovoljan i Allah; a na koga su njegovi roditelji gnevni, na njega će biti gnevan i Allah dž.š.”

“Ko bude činio dobro svojim roditeljima i pokoran im bio – blago njemu! Allah će mu život produžiti!” (Buhari)

“Ne okrećite se od očeva (tj.roditelja). Jer ko to bude činio, ne veruje u ono što je Allah objavio.” (Buhari i Muslim)

Citirani ajeti i hadisi ukoliko se pažljivo prouče i analiziraju mogu pomoći svakom sledbeniku dina da se o ovom odgovornom i velikom hakku pravilno orijentiše. Tokom celog perioda objave ljudi su opominjani da roditeljima dobro čine. Kur’an jasno upozorava da roditeljima ne kažemo ni “uh”, niti da im svojim postupkom damo do znanja da su nam dosadni. Naša obaveza je da im se uvek prvi javimo, selam nazovemo, napravimo im mesta da sednu i da razgovaramo s njima na najlepši način.

Jedino u situaciji kada nam naređuju da činimo nešto što je suprotno veri, dužni smo to odbiti, ali i dalje prema njima moramo zadržati korektan stav. Dakle, sevab nam je i verska naredba ne poslušati i ne slediti roditelje kada nam savetuju da im kupujemo ili sa njima pijemo alkohol, ili činimo nešto čime bismo počinili greh prema Allahu.

Dobročinstvo prema roditeljima je samo mali deo uzvraćanja zahvalnosti za sve što su za nas učinili. Uistinu je žrtva roditelja za decu bezrezervna i ogromna. Oni bdiju nad decom dok su maloletna i brinu se za njihovo izdržavanje, odgajanje i školovanje, a ta briga traje do kraja njihovog života.

“Čoveka smo zadužili da roditeljima svojim čini dobro, majka njegova s mukom ga nosi i u mukama rađa, nosi ga i doji 30 meseci. A kada dospe u muževno doba i kada dostigne 40 godina on rekne: “Gospodaru moj, dozvoli mi da ti budem zahvalan na blagodati koju si darovao meni i roditeljima mojim i pomozi mi da činim dobra dela kojima ćeš biti zadovoljan i učini dobrim potomke moje. Ja se, zaista, kajem i odan sam Tebi.”
Eto, od takvih ćemo Mi dobra dela koja su radili primiti, a preko ružnih postupaka njihovih preći; od stanovnika Dženneta će oni biti, istinito obećanje koje im je dato Mi ćemo ispuniti.”
A oni koji roditeljima svojim kažu – ih, što mi pretite da ću biti oživljen, kada su pre mene toliki narodi bili i nestali, a oni zazivajući Allaha u pomoć govore: “Teško tebi, veruj!” Allahova pretnja će se, doista, obistiniti. On odgovara: ”To su izmišljotine naroda drevnih.”
Na takvima treba da se ispuni Reč rečena o narodima, džinnima, ljudima, koji su pre njih bili i nestali, jer oni su zaista nastradali.” (Al-Ahqaf, 15 – 17)

Zbog svega što roditelji učine za evlad, zahvalnost prema njima je dug. Zanemariti to i zaboraviti predstavlja niskost, nečovečnost i nasilje.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorava: “Među najveće grehe se ubrajaju: Allahu druga prepisivati, bespravno ubiti čoveka, biti nepokoran roditeljima i lažan govor.”

Nemarnost i nezahvalnost prema roditeljima se, dakle, poredi sa najvećim grehom. Vera nas uči da čovek musliman ima nagradu i sevab ne samo od dobrih dela koja lično uradi, nego i od dobrih dela, ponašanja i dove svog evlada (deteta). Blago li se onim roditeljima čiji potomci budu redovno obavljali namaz i svakodnevno mnogo puta učili poznatu kur’ansku dovu: “Naš Gospodaru, oprosti meni, mojim roditeljima i mu’minima na Dan polaganja računa.” (Ibrahim, 41)

“Gospodaru moj, oprosti meni i roditeljima mojim i onome koji kao vernik u dom moj uđe, i vernicima i vernicama, a nevernicima samo propast povećaj.” (Nuh, 28)

Među najbolje načine sećanja na svoje roditelje koji su preselili na ahiret jeste iskrena dova, ibadet, te doslednost i istrajnost na pravome putu.

Sigurno smo mnogo puta čuli i ovaj hadis koji obraduje vernike: “Kada čovek umre, njegova dela prestaju osim u tri slučaja: kada iza sebe ostavi dobro i opštekorisno delo, kada iza sebe ostavi dobru, korisnu i pravu nauku kojom se ljudi služe i kada ostavi decu odgojenu u duhu islama koja ga se dovom sećaju.”
Gospodaru, podari nam evlad koji će se sećati nas sa lepim rečima i spominjati nas po dobrim delima,” rekao je između ostalog Ramadan ef Mehmedi.

Danas, 07.01.2018. godine,  na poziv reisu-l-uleme Islamske zajednice Srbije u Sjenici je održan sastanak sa imamima, predstavnicima džemata, profesorima Fakulteta islamskih nauka, profesorima sandžačkih medresa, nastavnicima islamske vjeronauke, uposlenicima vaspitno-obrazovnih i odgojnih ustanova “Nahla” sa područja Mešihata Islamske zajednice Sandžaka.

Na sastanku je bilo prisutno preko stotinu uposlenika Islamske zajednice, a glavne teme o kojima se razgovaralo bile su realizacija procesa za izbore džematskih odbora u medžlisima Mešihata Islamske zajednice Sandžaka i savjetovanje za izbor sandžačkog muftije na predstojećim izborima.

Dvadeset devetog decembra / jedanaestog rebiu-l-ahira u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Ramadan ef Mehmedi.
Glavni imam Bajrakli džamije govorio je o vrednosti džamije i adabima ponašanja u njoj kao i o vrednosti džume namaza.

"Džamija je Allahu najdraže mesto na zemlji. Graditi je i održavati potvrda je prisustva imana tj. verovanja u našim srcima.
Ebu Seid el Hudri r.a prenosi da je Poslanik sallalahu alejhi ve sellem rekao: „Kada vidite nekog čoveka da se navikao na džamiju, posvedočite da on ima imana u sebi jer je Uzvišeni rekao – Allahove džamije gradi i održava onaj koji veruje u Allaha i Sudnji dan.“ (Tirmizi)

Vernik ide u džamiju jer ga u nju poziva Svoritelj, putem mujezina. U hadisu Ebu Hurejra r.a Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao: „Niko/ništa neće – džin, kamen, čovek ili nešto drugo, čuti glas mujezina a da mu neće svedočiti na Sudnjem danu.“ (Buhari)

Na svaki korak učinjen ka džamiji, stepen kod Gospodara podižemo i tim korakom se od greha čistimo. Za svaki trenutak proveden u džamiji, nadoknadiće nam se hladom na dan kada drugog hlada ne bude bilo.

Ebu Hurejre r.a prenosi od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem hadis: „Nikada neće vernik doći u džamiju radi namaza i zikra, a da mu se Allah neće obradovati baš kao što se porodica obraduje nekom svom članu koji je dugo izašao pa se vratio.“

Džamije su Allahove kuće. Da ih gradimo- obavezni smo; a i održavati ih, naša je dužnost.
Aiša r.a kaže: „Poslanik je dao preporuku da se džamije grade unutar naseljenih područja, te da se drže čistim i urednim.“
Musliman je obavezan u džamiju dolaziti čist i uredan jer je to Allahova naredba.

Lepo se obucite, naređuje Svevišnji, kada u džamiju idete, u suri El Eraf, trideset prvi ajet.“
Musliman kada ide u džamiju ne sme nijednim svojim gestom uznemiravati nekoga. Kao što nam je i poznato, Poslanik sallalllahu alejhi ve sellem, zabranio je da jedemo luk kada idemo u džamiju jer ćemo neugodnim zadahom uznemiravati braću klanjače, ali i meleke koji se takođe uznemire. Jednako je zabranjeno doći u džamiju u odeći i čarapama koje se na znoj osećaju, ali i prejakim mirisima i nagih leđa. Sve je ovo iz poštovanja prema Božijoj kući, ali i prema verničkoj obavezi da nikoga ne uznemiravamo.

U džamiju se ulazi desnom nogom.
O čistoći džamije vodi brigu svaki klanjač, svaki njen posetilac, jer brinuti o Allahovoj kući je posebno vredno, kao i o njenoj okolini.

Od Enesa r.a prenosi se kako je u vreme Poslanika živela jedna žena koja je brala trnje po džamiji. Kada je umrla, niko nije obavestio Poslanika sallalllahu alejhi ve sellem o njenoj dženazi, na šta Poslanik reče: „Kada neko od vas preseli na Ahiret, onda me obavestite o tome.“ Nakon toga joj je klanjao dženazu i rekao: „Video sam je u Džennetu, zato što je brala trnje po džamiji.“

U kakvom stanju ostaviš toalet nakon upotrebe?
U kakvom stanju ostane abestana iza nas?
Gde ostavim papuče nakon abdesta?
Kako se prema Allahovoj kući odnosimo i pravimo li sebi mesto u Džennetu brinući se o čistoći džamije?

Kada se u džamiju uđe na namaz sedne se redom u saf, u prvo prazno mesto. Saf se formira sa sredine pa ravnomerno sa obe strane. Nepotpuni saf krnji namaz, a prvi saf je najvredniji pa onda svaki sledeći.

Namaz se oglašava ezanom. Ezan je poziv u Allahovu kuću, poziv za razgovor sa Stvoriteljem. Poslanik sallallahu alejhi ve sellem nas uči da kada se ezan čuje, da ćutimo i da jedino što u tom trenutku možemo govoriti jeste ponavljanje ezanskog teksta za mujezinom.
La havle ve la kuvvete illa billahil alijjil azim.
Kada se Kur’an uči, izričita je naredba Božija: „Vi ćutite i slušajte da biste spašeni bili.“ El Eraf, 104.
Slušanje Kur’ana je obaveza, meleki i džini ga takođe slušaju i čude se lepoti njegovoj. Nemojmo da izbegavamo sevap, ne bežimo od nagrade tako što dok se Kur’an uči mi postupimo suprotno Božijim pravilima.

Petak je dan kada je Allah Uzvišeni učinio odabranim i kojeg je odlikovao nad ostalim danima. Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao: „Najbolji dan koji je sunce obasjalo je petak; u njemu je stvoren Adem a.s u njemu je uveden u Džennet i toga dana će nastupiti Smak sveta.“ (Muslim)

U ovom odabranom danu muslimani se obavezuju na džumu namaz. Imam Ahmed beleži hadis da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao: „Ko se očisti i okupa u petak, rano ustane i među prvima dođe peške, a ne na jahalici, sedne blizu imama i sasluša ga, a sam reč ne progovori – za svaki će korak imati nagradu kao što se ima od godinu dana dobrovoljnog posta.“

Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao: „Pet dnevnih namaza, džuma do džume i namaz do namaza brišu grehe počinjenne između njih ako se izbegnu veliki gresi.“
Ko prouči petkom suru El-Kahf biće mu svetlo do naredne džume i ista sura nas štiti od prokletog Dedžala ako se nađemo u njegovom vremenu.

Gospodaru naš, mi smo čuli glasnika koji poziva u veru- Verujte u Gospodara vašeg! I mi smo mu se odazvali. Gospodaru naš, oprosti nam grehe naše i pređi preko rđavih postupaka naših i učini da posle smrti budemo sa onim dobrim." (Ali Imran, 197).

U prodaji je kalendar za 2018. godinu. Poklon Ramazanska vaktija.

Kalendar pored Ramazanske sadrži i vaktiju svih pet dnevnih namaza po danima uz navedene značajnije događaje u hidžretskom kalendaru, kao i najave dogđaja koje organizuje Islamska zajednica Srbije tokom 2018. g.