“RECI: AKO ALLAHA VOLITE, MENE SLEDITE I VAS ĆE ALLAH VOLETI I GREHE VAM OPROSTITI.”
Šesnaestog marta / dvadeset osmog džumade-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.
Centralna tema hutbe je bio 31. ajet sure Ali Imran, “Reci: Ako Allaha volite, mene sledite i vas će Allah voleti i grehe vam oprostiti – a Allah prašta i Samilostan je.”
Muftija srbijanski je podsetio prisutne džematlije na jedan događaj iz istorije islama, iz sire Poslnika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je u Medinu stigla delegacija hrišćana iz Nedžrana. Muftija je taj događaj naveo kao jedan od primera kako Allah Uzvišeni ajetom iz Svoje Knjige iskušava one koji kažu da veruju u Allaha i da Ga vole. Takođe, taj događaj je poslužio i kao primer onima koji slede Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako se treba ophoditi prema onima koji ne veruju.
“Jedino što Božiji Poslanik može da uradi jeste da te pozove u nešto što je najlepše na svetu a to je da postaneš vernik, da postaneš musliman. Šta je lepše od toga? Koje je veće bogatstvo nego biti musliman? Koje je veće zadovoljstvo nego biti musliman? Koje je veće zadovoljstvo nego biti sa Allahom Uzvišenim i reći Allahu ekber? Da li od toga ima nešto lepše i zdravije za čovečiji mozak i telo?
Kada se mi molimo Allahu Uzvišenom mi se i fizički i psihički Njemu približavamo. Mi se ovom našom sedždom Njemu pokoravamo. I šta dobijemo za uzvrat? Dobijemo da mu se tada najviše približimo kada smo najniži na zemlji, kada zaboravimo sebe i kada zaboravimo koliko vredimo. Kada smo na sedždi to se ništa ne računa jer i onaj ko ima para i onaj ko nema para mora da učini tu sedždu. I tada je on najbliži sa Allahom i tada on razgovara sa Allahom Allahovim rečima i to je njegov miradž.
Božiji Poslanik je pozvao njih u islam jer mu je to bila misija jer je u islamu spas, u istini je spas. Ljudi su verovali u idole, verovali su u kipove, verovali su da ako se mole kipu za nešto taj kip ili idol će to da im da. Znali su da ima jedan uzvišeni Bog Allah ali se nisu Njemu molili direktno, nego su se molili kipovima jer su imali kipove za svaku potrebu. Ti ljudi su uništili sami sebe i onda je došao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i čemu on može da ih pozove nego istini a istina je islam. Ljudi iz Nedžrana su čuli šta im je Božiji Poslanik rekao i onda su otišli. Šta je Božiji Poslanik uradio? Pošto su tada muslimani već imali prevlast u celoj Saudijskoj Arabiji i hrišćani su došli da vide nešto za svoju sigurnost, bojali su se da će doći muslimani da im nešto urade. Iako su odbili da budu muslimani i da izgovore šehadet, Božiji Poslanik je napisao njima pismu, povelju. Naš Poslanik je napisao pismo-poslanicu u kojoj je garantovao prava hrišćana iz Nedžrana, da mogu da se mole svome bogu, da mogu da imaju svoje crkve i da se mogu klanjati ili bilo šta raditi u svojim crkvama. Znači, niko nema pravo nikome da zabranjuje njegovu veru. Niko nema pravo da kaže zato što ja verujem u nešto a ti ne veruješ, ja ću tebi da zabranim da ti imaš džamiju, da ti imaš crkvu, sinagogu. Ne!
Mi smo svi odgovorni za svoja dela pa će ta džamija govoriti na Sudnjem danu, pa će ta crkva govoriti na Sudnjem danu. Pa će svaki komadić ovoga poda na kome se sedžda činila govoriti na Sudnjem danu. I to je lepota islama, to je dokaz da je islam vera mira. Da islam počinje od korena reči selam a što znači mir.
Šta znače ovi ajeti? ’Ako vi zaista volite Allaha, onda pratite mene (Božijeg Poslanika), onda će vas Allah voleti.’ Ljubav između čoveka i Stvoritelja. Ljubav između čoveka i Allaha. Mi Njega volimo, On nas voli. Mi o Njemu mislimo, On o nama misli.
Mi Njega pomažemo, da se Njegovo ime ne zaboravi jer za vreme idolopoklonstva Njegovo ime je bilo zaboravljeno jer su oni koristili imena idola i onda je Allah došao sa istinom i došao je da nas spase preko svog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, doneo je tu istinu i dao je tu istinu koju on čuva u svom Kur’anu gde nijedno slovo nije promenjeno. Sve ostale knjige su promenjene, sve ostale knjige su dodate i oduzete, njih je vremem nagrizlo i pojelo, izgubilo. Jedino je Kur’an taj koji od prvog trenutka objave do poslednjeg trenutka objave ono što je. Niko ga nije menjao, niko nije nikakav ćar iz njega hteo da izvadi, nego su se svi muslimani Allahovoj reči pokorili i rekli to je istina, to je spas. Pa makar bilo nešto kada uradimo i pogrešimo i protiv nas, mi ćemo u to verovati. Nećemo te ajete sakrivati i brisati, nego ćemo ih čuvati kao i druge ajete. Zašto? Da bi bili dobri ljudi, da ne zaboravimo kako da budemo dobri ljudi, da ne zaboravimo kako da vaspitavamo sami sebe. Mi se celoga života vaspitavamo kako da budemo vernici, celog života praktikujemo veru, učimo nešto novo, da se zbližimo sa Allahom ne da bi bili u Džennetu već da bi bili sa vlasnikom Dženneta. Jer, šta nam vredi da živimo u nekoj kući a ne znamo ko je vlasnik? Najveći stupanj Dženneta jeste gledati Allahovo lice, a ne da posedujemo mnoštvo poljana i izvora.
Šta ima lepše od Allahovog lica? Mi ćemo to gledati ako Bog da, ako budemo dobri. Svojom dobrotom možemo to zaraditi. Zato kada klanjamo to ne treba da bude fiskultura već zbližavanje i veza sa Allahom. Zato, ako vi zaista volite Allaha kao što govorite, onda vi mene pratite. Nemojte da me negirate. Nemojte da kažete mi smo završili, naša objava je došla i mi smo završili. Nigde ne piše da su hrišćani oslobođeni Starog zaveta u koji i veruju. I nigde ne piše da su hrišćani i jevreji oslobođeni od Allaha dragog za prihvatanje Kur’ana i Allaha. To ne piše ni u jednij knjizi. Kako je čovek malo biće koji je zavisan od doktora i štapa a u svojoj glavi čini se veliko da ono može da odbije Boga i da kaže ja ću da verujem do jednog delo a on narednog neću? To je gubitak. I onda Allah Dragi kaže „ta vaša ljubav, nije ljubav, to je priča. A On kaže: „Ako me volite, Ja ću vas voleti pa ću vam oprostiti grehe.’
Zamislite opraštanje greha kao sliku gde si ceo dan kopao i sav si u blatu i onda ti palo motorno ulje na glavu i ti se kupaš da to opereš. E to je čišćenje od greha. Allah Dragi će sve ono što si ocrneo svoju dušu da ti oprosti ako Ga veruješ. Jer je prvo la ilahe illallah, verovanje da je Allah Jedan i da nema drugog Allaha osim Njega. Muhamedu resulullah – da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov poslanik. I to je prvi ključ od prvih vrata. Drugog nema. A šta Allah Dragi radi, to je Njegovo i mi na to kao ljudi ne možemo da utičemo. Možemo da učimo dovu i da Allah Dragi to usliša. On nas stalno čuje i zna i šta mislimo i o čemu mislimo unapred. Da li to možemo shvatiti? Allah zna šta ćemo misliti u budućnosti i to je naš Stvoritelj. Kome smo mi robovi i šta znači biti rob i Allahov sluga? Pravilno verovati, prihvatiti ono što nam je dato jer nam je to dato za našu dobrobit. Da bi nam život bio lakši. Zato imamo Kur’an, islam, da nam olakša.
Hasan el Basri je bio mišljenja što smo ga i spomenuli da su neki govorili da njih Allah voli, pa ih je Allah sa ovim ajetima iskušao. A iskušao ih je time što je rekao: „E onda Me prihvatite“. Ako vas Allah voli i ako vi Njega volite onda me prihvatite nemojte me negirati. Što imate nekoga drugoga za boga, što ste mi napravili familiju ovde. Mi imamo veliku sreću da smo muslimani. Nema veće sreće pa da smo sebi tražili tu sreću koliko nas bi zaista izabralo kao najveću sreću da budemo muslimani. To je najveća sreća.
Allah Dragi da nas čuva, da nas voli, da nas upućuje na pravi put, da nam dozvoli da budemo dobri muslimani koji su Njemu pokorni i koji Njega vole,“ rekao je između ostalog muftija srbijanski.