ODRŽANA TRIBINA “BOGOLJUBLJE U AVRAMA, MOJSIJA, ISUSA, MUHAMEDA, NAS: MEĐURELIGISKI DIJALOG KAO ŠANSA”
U sredu 18. oktobra 2017. godine u amfiteatru Fakulteta Islamskih nauka u Beoradu održana je druga u nizu međureligijska tribina a u okviru projekta Sviđalište a ne svađalište, pod nazivom “Bogoljublje u Avrama, Mojsija, Isusa, Muhameda, nas: Međureligijski dijalog kao šansa”.
Organizatori su bili Islamska zajednica Srbije i Fondacija Konrad Adenauer a učesnici: rabin Isak Asiel, prof. Vladimir Vukašinović ispred SPC-a i Muftija srbijanski Abdullah Numan. Moderator je bio Muhamed ef Jusufspahić Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije. Iako je bilo najavljeno njihovo učešće, opravdano su bili sprečeni da prisustvuju episkop bački Irinej Bulović, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar kao i Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović.
Na samom početku direktor Fondacije Konrad Adenauer Norbert Bekman - Dirkes pozdravio je publiku a naročito učesnike debate na sada već tradicionalnom debatnom okupljanju predstavnika Islamske zajednice Srbije, Srpske pravoslavne crkve i Jevrejske zajednice.
Nakon uvodnog obraćanja gospodina Bekman - Dirkesa, prisutnima se obratio moderator ove tribine Muhammed ef.Jusufspahić. Svoje kratko obraćanje iskoristio je da se prvenstveno zahvali Gospodaru na lepoti različitosti jer „spram Stvoritelja smo isti - stvorenja“. Ukazao je na značaj platforme od koje svi polazimo a to je zajednički život i Bogotraganje. Kur’an kazuje da se sa sledbenicima knjige okupimo oko onoga što nam je zajedničko što simbolično prikazuje značaj i cilj dijaloga koji se vodio.
Dijalog je otpočeo rabin Isak Asiel koji je svoj govor započeo sa Nuhom, odnosno Noahom. Govorio je o tome kako je Noah šetao sa Gospodom i bio je pravedan u svom pokolenju, dok je Avram šetao sa ljudima i bio okrenut njima. Uslovno rečeno, „Noah je bio okrenut sebi i svojoj porodici i zato njega karakteriše barka i zatvaranje u nju“. S druge strane, Avram se otvara ka ljudima i Isus upravo kreće njegovim putem. Rabin Isak Asiel je na vrlo metaforičan način govorio o biblijskim pričama zaključivši da je barka zapravo simbol božije reči i da ljude ne spasava barka već božija reč.
Drugo obraćanje je pripalo prof.Vladimiru Vukašinoviću koji je otpočeo svoje izlaganje primerom modela zajedničkom imenitelja, onoga što nas spaja a ne razdvaja. Citirajući prof.Hansa Kinga prenosi da „nema mira u svetu bez mira među religijama“, naglašavajući važnost ovog aspekta. Nasuprot tome, otvara i temu religijske posebnosti koju definiše kao izvesni „zid na kraju ove debate“. Želeći da teološku debatu podigne na jedan veći nivo, prof.Vukašinović je otvorio pitanja za diskusiju i to sledećeg tipa: najadekvatniji pristup dijalogu, doprinos ovakvih i sličnih susreta, šta ovakav dijalog znaći predstavnicima religije koji su u manjinskom broju, a šta znači onima koji su većina i sl. Dakle, otvara se pitanje koncepta dijaloga - iz koje perspektive i na koji način gledamo na debatu.
Muftija srbijanski Abdullah ef.Numan nakon selama podsetio je prisutne da smo prvo i osnovno obrazovanje dobili od Boga. Kako i sam kaže:“ Stvoritelj je slao učitelje i naučio nas mnogo, a mi nismo naučili da živimo zajedno.“ Anulirajući razlike i stavljajući akcenat na zajedničku platformu, što je i tema same debate, muftija Numan je potcrtao da u veri treba da nađemo zajedničku reč koja će nam pomoći da živimo zajedno. Zajednička reč je osnova od koje se polazi i koja pomaže slobodu veroispovesti. Efendija Numan govori da je akcenat na miru jer svaka vera zagovara mir a ne rat! Govoreći o miru, ef.Numan govori o islamu kao religiji koja daje i adekvatna upustva kako se taj mir na najbolji način postiže i šta ga uslovljava. Na prvom mestu to je dobra namera koja je srž svega a ona obuhvata „dobrobit samome sebi, porodilici, okolini, čovečanstvu, bez razlike.“ Citirajući i reči Božijeg Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, da će svaki čovek biti nagrađen prema svojoj nameri, Abdullah ef.Numan govori o samoispitivanju i izvesnoj samorefleksiji koja je neophodna čoveku muslimanu kako bi bio, kao što je već naglašeno, u dobrobiti sa sobom i sa drugima. Govoreći o ravnopravnosti između muškarca i žena koja je u islamu naređenja Kur’anom i sunetom, ef.Numan govori o ravnopravnosti svakog čoveka u toj meri da će svi biti nagrađeni prema svojim sposobnostima i svojim delima i to je nešto što je u islamu jasno i nedvosmisleno.
Upravo je Muftija Numan završio tribinu sa idejom o zajedništvu i slobodi verosipovesti zaključivši da „onu slobodu koju nam je dao Bog dajmo jedni drugima“.
