BOGOTRAGALIŠTE: HAMDIJA EF JUSUFSPAHIĆ KAO PRIMER SAŽIVOTA
Sinoć je u sali Hamd kraj Bajrakli džamije u standardnom terminu održan skup Bogotragalište – sviđalište a ne svađalište. Saživot je još jednom bila tema tribine. Pošto je protekla godina od preseljenja na ahiret Muftije Hamdije ef Jusufspahić, rahmetullahi alejhi, on je bio inspiracja da učesnici tribine na najboljem primeru prikažu ne samo saživot već ličnost jednog snažnog čoveka koji je ostao u sećanju svih nas.
Tribinu je otvorio Predsednik Vrhovnog sabora IZS Muhamed ef Jusufspahić koji je govorio o periodu nakon dolaska rahmetli Hamdije u Beograd. Opisujući taj vremenski period on je kazao da ga asocira na kazivanje o Ibrahimu/Avramu koji je kazao: „Ja sam se nastanio ovde u dolini gde ništa ne uspeva“. Međutim, shvatajući svoju misiju, poziv koji mu je sudbinski predodređen iskrenim i strpljivim radom plodovi su počeli da se uočavaju. Napravivši jasnu razliku između poziva i posla, gde poziv nema cenu ali ima vrednost, Muhamed efendija je podsetio na šejh Hamdijinu otvorenost prema ljudima i iskrenu želju da im pomogne kada su, uglavnom sa mukama, ljudi počeli da dolaze po savete i konkretnu pomoć. Ne praveći razliku među njima po nacionalnoj, rasnoj ili verskoj pripadnosti Muftija Hamdija, rahmetullahi alejhi, je uvek bio tu za njih.
Reisu-l-ulema IZS Sead ef Nasufović je podsetio je kako je „spašen onaj koji dušu svoju očisti“, a kako je Bogotragalište mesto „gde nalazimo način kako da duše očistimo i jedni drugima da pomognemo“. Rekavši kako je u traženju berićet i spas, on je život rahmetli Hamdije opisao baš tako – kao traženje. „Veliki život koji je bio berićetan“, kazao je Reis efendija, ističući da čovek nije stvoren da bi bio sam i da mu je spas i pravi život u zajednici. „Na putu spoznaje i zajedništva pomozimo jedni drugima“, kazao je on navodeći primer Hamdije ef Jusufspahića, rahmetullahi alejhi, kao onoga koji je shvatio značaj, smisao toga i koji je radio na tome.
Muftija srbijanski Abdullah ef Numan kao neko ko je najduže poznavao rahmetli „šejh Hamdija“ kazao je za njega da je bio „čovek koji je život posvetio svom Stvoritelju“.
„Šejh Hamdi ljude nije delio na nacije i vere. Poklanjao im je veliku pažnju i nije imao granica u ljubavi prema njima. Ljubav prema Stvoritelju širio je prema svakome. Ceo Beograd je dolazio ovde (u Bajrakli džamiju) da oseti sreću i ljubav“.
Muftija beogradski i vojni Mustafa ef Jusufspahić je na kraju, samo jednim citatom rahmetli Hamdije ef Jusufspahića uspeo da opiše njegovo shvatanje života i načina na koji je živeo. „Nakan paljenja Bajrakli džamije neko ga je upitao ’ko je palio džamiju’ na šta je njegov odgovor glasio ’ne znam ko je palio, ali znam ko je došao da gasi’“.
