I dok je antropolog Jovanović pokušao prisutne da uvede u temu tribine, govoreći o „odnosu politeista prema svojim božanstvima u vremenu pre tri objavljenje religije“ uz konstataciju da se danas misticizam isključivo vezuje za nešto loše, negativno – što je po njegovom stavu pogrešno - predstavnici tri monoteističke religije su svako iz svog ugla pojasnili stav i viđenje vere po ovom pitanju.

Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović je kazao kako je čovek tačka koja je udaljena od centra, tragajući ka Bogu, uz postojanje dva puta: puta odgoja i puta ljubavi.
Od spoznaje Božijih vesnika, razumevanja njihovog odnosa prema Bogu (od Nuha a.s. – „koji je oličenje robovanju Boga po sili zakona“ – preko Ibrahima a.s. i njegove ljubavi prema Bogu, Musa’a a.s. i njegove spoznaje Boga, Isa’a a.s. i njegovog rođenja ali tek nakon što je Merijem r.a. „postala duša smirena“...) do ostavljanja mesta u srcu samo za Boga, za šta je neophodno mnogo truda, odricanja od materijalnog pri čemu „kod istinskog tragaoca za Bogom tj u njemu samom, umire sve ono što ga sprečava da ide ka nebu“.
„Svi su pozvani, ali se poziv ne sluša sluhom već srcem, otuda je to put za odabrane. To je put pojedinaca, ali onaj koji je uspeo zaslužio je večan život“, kazao je Reis efendija, dodavši: „gde ljubav počinje, tu razum prestaje“.

Rabin Isak Asiel je kazao kako je verski život veoma strastven, a da mistička iskustva nekoga dovedu do potpunog preobražaja dok kod nekoga taj osećaj ubrzo nestane. Govoreći kako doći do takvog iskustva, naveo je različite primere: od muzike do razvijanja svesti o tome da Bog u svakom trenutku zna šta radimo, govorimo, mislimo...

Sveštenik Vukašin Milićević je kazao da „ono što čini srž mističkog života jeste tajna“. kao i da svaki misticizam završi u monoteizmu, „misticizam podrazumeva monoteizam“.