"O LJUDI, MI VAS OD JEDNOG MUŠKARCA I JEDNE ŽENE STVARAMO I NA NARODE I PLEMENA VAS DELIMO DA BISTE SE UPOZNALI."
Na Pravnom fakultetu u Beogradu u toku je Jesenja škola nauke i religije „Susret civilizacija: sličnosti (društvene, kulturološke, religijske), izazovi, naučni doprinos i zajednička budućnost“. Na poziv organizatora, pored prof. dr. Sime Avramovića dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, Marka Đurića direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju, dr Mileta Bjelajca direktora Instituta za noviju istoriju Srbije, prof. dr Ljiljane Marković dekana Filološkog fakulteta u Beogradu, akademika Vladete Jerotića, đakona dr Aleksandra Prašćevića, monsinjora Filipa Konlagoa, rabina Isaka Asijela i mnogih drugih, učeće je uzeo i Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef Nasufović.
Pred studentima sa nekoliko beogradskih fakulteta u konferencijskoj sali, Reis efendija je održao predavanje na temu "Islam, islamska religija/civilizacija i odnos sa drugim religijama/civilizacijama". U uvodnoj reči Sead efendija je kazao kako je upoznavanje plemeniti cilj učesnika na ovim druženjima, pozivajući se na Kur'anski ajet: "O ljudi, Mi vas od jednog muškarca i jedne žene stvaramo i na narode i plemena vas delimo da biste se upoznali. Najugledniji kod Allaha je onaj koji ga se najviše boji, Allah, uistinu, sve zna i nije Mu skriveno ništa." (49:13) Govoreći o susretu civilizacija, Reisu-l-ulema je rekao da "treba insistirati na sličnostima, ne na različitosti niti na istosti", dodavši da "svako ide svojim putem, putem ka Bogu, a Bog je Taj Koji Će Presuditi na Sudnjem danu", tako da nema niti svrhe niti potrebe za međusobnim rasparavama ili svađanjem.
Govorivši o Ademu i Havi, njihovom grehu i izslasku iz Raja - u čemu se u osnovi slažu sve monoteističke religije - Reis efendija je iskoristio prilku da pojasni kako religija, tj vera nije u sukobu sa naukom, jer je Adem spušten na zemlju kao intelektualac i da je pismenost rajski poklon koji čovek nosi kroz život, što ne znači da na zemlji nije već bilo čovekolikih stvorenja, ali da je to, dakle izgled, jedina sličnost tih neukih i primitivnih bića sa čovekom. Spominjanje i nabrajanjne Božijih poslanika od Nuha do Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, Reisu-l-ulema je iskoristio da prisutne upozna sa nekim osobenostima i karakteristikama tih poslanika kao i mudžizama, tj čudima koja im je Allah dao da čine. Studentima koji su pomno slušali i pratili izlaganje veoma je interesantno bilo upoznavanje sa muslimanskim verovanjem vezanim za Isaa (Isusa) a.s. za čije rođenje je Reis efendija kazao kako je to "jedinstven primer stvaranja čoveka na ovom svetu," što je Bogu lako, jer kako On kaže u osamdeset drugom ajetu sure Ja-Sin: "kada nešto hoće, On samo za to kaže: "Budi!" - i ono bude..", nabrojavši četiri različita načina stvaranja čoveka: 1. Adem, 2. Hava, 3. Isa, 4. mi ostali.
Na kraju predavanja, Reis efendija je kazao da svi dobri ljudi, "bez obzira na odoru koju nose i kape koju imaju na glavi" treba da rade zajedno na rešavanju problema koji su zajednički svima nama, jer to što smo različiti u verovanju ne znači da nam životni problemi nisu isti.
Nakon velikog aplauza koji je uslediio, studenti su postavljali pitanja zbog kojih je predavanje, koje je bilo planirano da zajedno sa odgovorima traje šezdeset minuta, potrajalo više od dva sata. Podela muslimana, uzroci pojave terorizma, termin džihad, da li religijski identitet ukida druge identitete, post, sufizam, iman i ihsan...samo su neka od pitanja koja su interesovala prisutne studente.
