Danas se svi plemeniti i čestiti ljudi, a posebno Bošnjaci, s istom tugom kao i pre 32 godine, prisećaju svojih 16 sunarodnika (jedne žene i 15 muškaraca) koji su na putu do svog posla, iz autobusa koji se kretao na relaciji Priboj-Pljevlja selektivno izdvojeni, zverski mučeni i ubijeni, a njihova tela sakrivena i do danas nisu pronađena.

Jedina krivica ovih plemenitih ljudi, bila je njihovo ime, njihova vera i odlučnost da ostanu živeti na svojoj dedovini.

Ovaj gnusni zločin je veoma bitan pokazatelj do kog stepena čovek može biti otrovan mržnjom i neprijateljstvom prema drugom i drugačijem, ali nam takođe jasno manifestuje odgovornost svih ključnih faktora u jednom društvu, od vladajućih struktura i političara, preko akademije nauka i intelektualaca do verskih predstavnika i medija. Postavlja se pitanje – kakvom ideologijom hrane svoj narod i širu zajednicu!?

Ovaj, kao i sve ostale zločine, ne smemo zaboraviti, ne zbog toga da bi smo u neprijateljstvu živeli, već da bismo zaštitili buduća pokoljenja od ponavljanja istih zločina.

Iako je već 32 godine prošlo od ovog zločina trebamo ostati ustrajni u borbi za pronalaženje tela stradalih i njihov dostojanstven ukop kao i za dunjalučku satisfakciju njihovih porodica, tako što bi im društvo priznalo status civilnih žrtava rata. A ahiretska satisfakcija je inšaAllah osigurana.

Molim Svemoćnog Stvoritelja da bespravno pobijenima u ovom gnusnom zločinu podari džennet i Svoju blizinu, porodicama lepi sabur a ostatku društva iskrenu opomenu i pouku!

Muftija sandžački Muhamed ef. Demirović

• Prethodna
• Sledeća