Istorija ne beleži da je postojala grupa postojana na Allahovoj uputi kojoj Allah nije podario snagu, zaštićenost i, u konačnici, vlast, nakon što su pripremljeni da nose emanet upravljanja životom na Zemlji. Mnogi ljudi nisu u stanju slediti Allahovu uputu, nisu u stanju trpeti neprijateljstvo Allahovih neprijatelja prema sledbenicima Njegove upute, plaše se neprijateljskih spletki i stalnog okupljanja protiv njih, strahuju od ekonomskih i drugih sankcija. Sve to su samo opsene poput onih kurejšijskih onda kada su Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem kazali: ‘Ako s tobom budemo Pravi put sliedili, bićemo brzo iz rodnog kraja proterani’, jer, kada su prihvatili Allahovu uputu On im je dao da za manje od četvrt veka zavladaju zemaljskim prostranstvima na istoku i na zapadu. Jedna od najizrazitijih prepreka na putu pridržavanja Allahove vere jeste ona šejtanska zabluda koja tvrdi da pridržavanjem vere ljudi ostaju bez ovosvetskih dobara ili im, u najmanju ruku, onemogućava sticanje ovosvetskih dobara. Ovo je zabluda koja jednako obuzima umove i misli muslimana i nemuslimana. Šejtani u ljudskom i džinskom liku plaše ljude da će prihvatanjem Allahove vere izgubiti svoje imetke, društveni status, privilegije, a ljubav prema ovosvetskim dobrima usađena je u ljudsku prirodu. Uzvišeni Allah kaže: “Ljudima se čini da je lepo samo ono za čim žude: žene, sinovi, gomile zlata i srebra, divni konji, stoka i usevi. To su blagodati u životu na ovome svetu; a najlepše mesto povratka je u Allaha.” (Alu Imran, 14) Ovosvetski ukrasi i dobra najveći su uzrok da nevernici ne žele prihvatiti Allahovu veru. Uzvišeni Allah kaže: “…Allaha, čije je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji. A od užasne patnje teško nevernicima, koji život na ovome svetu više vole od onoga sveta i koji od Allahovog puta odvraćaju i nastoje ga prikazati krivim! Oni su u velikoj zabludi” (Ibrahim, 2–3); “‘O skupe džinski i ljudski, zar vam iz redova vas samih poslanici nisu dolazili koji su vam ajete Moje kazivali i upozoravali vas da ćete ovaj vaš dan dočekati?’ Oni će reći: ‘Mi to priznajemo na svoju štetu.’ Njih je život na Zemlji bio obmanuo i oni će sami protiv sebe posvedočiti da su bili nevernici.” (El-En’am, 130) Isto tako, ovosvetska dobra su najveći uzrok otpadništva muslimana od Allahove vere. Rekao je Uzvišeni Allah: “Onoga koji zaniječe Allaha, nakon što je u Njega verovao – osim ako na to bude primoran, a srce mu ostane čvrsto u veri – čeka Allahova kazna. One kojima se neverstvo bude mililo stići će srdžba Allahova i njih čeka patnja velika, zato što više vole život na ovome nego na onome svetu, a Allah neće ukazati na Pravi put onima koji neće da veruju.” (En-Nahl, 106–107) Većinu ljudi na neverstvo ili nemar prema šerijatskim propisima navodi strah od gubitka imetka ili vlasti. To je zato što su mnogi ljudi, u prvom redu, robovi ovoga sveta, tako da nije čudno da ih i Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, tako opisuje: “Propao je rob dinara, rob dirhema i onaj koji robuje odeći. Ako mu se nešto dā, zadovoljan je, a ako mu se ne da, negoduje. Zato neka propadne i neka bolesti dopadne, pa i kad ga trn ubode, neka nema nikoga ko će mu ga izvaditi.” (Buhari) Šejtani u ljudskom i džinskom liku koriste ovu ljudsku slabost prema ovosvetskim dobrima i plaše ih gubitkom tih dobara, gubitkom ili smanjenjem opskrbe i slično. No, kako nema šejtanske spletke i zablude s kojom napada ljude, a na koju Allah, dželle šanuhu, nije odgovorio, tako i na ovu zabludu nalazimo Kur’anski odgovor. Allah, dželle šanuhu, u Svojoj plemenitoj Knjizi kaže: “Onaj ko želi nagradu na ovome svetu – pa, u Allaha je nagrada i ovoga i onoga sveta – a Allah sve čuje i sve vidi.” (En-Nisa, 134) Ibn Kesir u Tefsiru kaže: “Znači: o ti kome je jedina preokupacija sticanje ovosvetskih dobara, znaj da je dobro i ovoga i onoga sveta u Allaha, pa ako budeš tražio od Njega da ti podari dobro i ovog i onog sveta, On će ti to podariti, pa ćeš imati i biti zadovoljan… jer Njegove riječi: ‘pa, u Allaha je nagrada i ovoga i onoga sveta’, jasno upućuju na to da i na ovome i na onome svetu postoji dobro, a da je ono u Njegovoj moći i vlasti. Stoga, čovek ne treba težiti da stiče samo ovosvetska dobra, nego neka teži uzvišenim i plemenitim ciljevima i na ovome i na onome svetu jer dobra oba sveta pripadaju Onome koji jedini daje korist i štetu, a to je Allah - pored kojeg drugog boga nema, koji je ljudima odredio sreću i nesreću na dunjaluku i na ahiretu, prema Svojoj pravdi i apsolutnom znanju o njima s kojim oduvek zna ko od njih zaslužuje jedno, a ko drugo. Zato je kazao: ‘a Allah sve čuje i sve vidi’.” Ti koji želiš samo dobra ovog sveta, znaj da su sva dobra i ovog i onog sveta u Allaha, i ti možeš steći i ovosvetska i onosvetska dobra postojanim imanom i dobrim delima, kao što je kazao Uzvišeni Allah: “Allah obećava da će one među vama koji budu verovali i dobra dela činili sigurno namesnicima na Zemlji postaviti, kao što je postavio namesnicima one pre njih, i da će im zacelo veru njihovu učvrstiti, onu koju im On želi, i da će im sigurno strah sigurnošću zameniti; oni će se samo Meni klanjati, i neće druge Meni ravnim smatrati. A oni koji i posle toga budu nezahvalni – oni su pravi grešnici” (En-Nur, 55); “Onome ko čini dobro, bio muškarac ili žena, a vernik je, Mi ćemo dati da proživi lep život i doista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.” (En-Nahl, 97) Takođe, jezikom Nuha, alejhis-selam, kazao je: “I govorio: ‘Tražite od Gospodara svoga oprost jer On, doista, mnogo prašta; On će vam kišu obilnu slati i pomoći će vas imanjima i sinovima, i daće vam bašte, i reke će vam dati.” (Nuh, 10–12) I jezikom Huda, alejhis-selam: “O narode moj, molite Gospodara svoga da vam oprosti, i pokajte Mu se, a On će vam slati kišu obilnu i daće vam još veću snagu, uz onu koju imate, i ne odlazite kao mnogobošci!” (Hud, 52) Ovo je Allahovo obećanje, a Njegovo se obećanje ne menja, čemu svjedoči istorija ummeta: onda kada se ummet čvrsto pridržavao Allahovog zakona i cenio i poštovao svoju veru, Allah je davao ummetu pomoć i pobedu i uzdizao ga nad neprijateljima. Tada, kada su se muslimani pridržavali Allahove vere, bili su najbolja zajednica koja se ikada pojavila na Zemlji. Tajna uspeha i prosperiteta muslimana nalazi se u našem čvrstom verovanju, doslednom praktikovanju vere, čvrstom pouzdanju u Allaha i poduzimanju propisanih uzroka.



Zaista je neshvatljivo da čovek jednim poslom može postići dva dobra, a da to odbija i uporno želi postići samo jedno. Allahova uputa predstavlja ispravan način života na ovom svetu i onaj ko se vlada po toj uputi postići će i ovozemaljsku sreću, kao i sreću na ahiretu. Ono što karakteriše taj put jeste da su dunjaluk i ahiret na njemu nerazdvojni, i nije potrebno odricati se ovosvetskog života da bi se postigao ahiretski život, nego ih veže zajedničkom vezom koju čine: čisto srce, zdravo društvo i ispravan život na Zemlji – nakon toga sledi ahiretski život. Dunjaluk je njiva na kojoj se seju plodovi u kojim će se uživati na ahiretu; obrađivanje ovozemaljskih vrtova sredstvo je za sticanje ahiretskih vrtova i večnih užitaka, uz uslov da se sledi Njegova uputa, deluje u Njegovo ime i teži sticanju Njegovog zadovoljstva. O ti koji se bojiš da ćeš, ako budeš sledio Allahov put, izgubiti posao ili kakvo ovosvetsko dobro, znaj da se svako dobro i svaki bereket nalaze u sleđenju Allahovog šerijata i Njegove upute. Uzvišeni Allah kaže: “A da su stanovnici sela i gradova verovali i greha se klonili, Mi bismo im blagoslove i s neba i iz zemlje slali, ali, oni su poricali, pa smo ih kažnjavali za ono što su zaradili.” (El-A‘raf, 96) O ti kojeg zastrašuju da će, ako prihvati sleđenje Allahove vere, biti odvraćen od obrazovanja i da će mu budućnost biti upropaštena, poslušaj svoga Gospodara koji poručuje: “On vam je Zemlju pogodnom učinio, pa hodajte predelima njenim i hranite se onim što On daje, Njemu ćete posle oživljenja odgovarati.” (El-Mulk, 15) O ti kojeg odvraćaju od posta govoreći mu da post smanjuje produktivnost, znaj da bereket koji ti Allah daje u postu itekako utiče na produktivnost. Onaj ko se Allaha boji i na Njega osloni On će mu podariti energiju za rad veću od one koju ima radnik udaljen od Njegove upute. Možda će neko reći da je ovo lepa priča, ali da realnost izgleda sasvim drugačije, jer nemuslimani u Evropi i Americi poseduju ovosvetska dobra i dominiraju svetom. Odgovor ovakvome bio bi na sledeći način: Ovosvetska dobra Allah daje i onome koga voli i onome koga ne voli, a onaj svet i ahiretska dobra daje samo onome koga voli. Na ovome svetu Allah je postavio određene zakonitosti i svako onaj koji se po njima vlada postići će se ovosvetskih dobara i On nikome neće učiniti nepravdu. Tako će onaj koji želi dunjaluk i poduzima uzroke da ga stekne, dobiti onoliko koliko Allah hoće: “Onima koji žele život na ovome svetu i lepote njegove – Mi ćemo dati plodove truda njihovog i neće im se u njemu ništa uskratiti. Njih će na onome svetu samo vatra peći; tamo neće imati nikakve nagrade za ono što su na Zemlji radili i biće uzaludno sve što su učinili” (Hud, 15–16); Isto tako, treba imati u vidu da Allah, dželle šanuhu, nevernicima daje da uživaju u kratkotrajnim ovozemaljskim užicima, a na onome svetu: “A dela nevernika su kao varka u ravnici u kojoj žedan vidi vodu, ali kad do tog mesta dođe, ništa ne nađe – a zateći će da ga čeka kraj njega Allahova kazna i On će mu potpuno isplatiti račun njegov jer Allah veoma brzo obračunava” (En-Nur, 39); “A na Dan kad oni koji nisu verovali pred vatrom budu zaustavljeni: ‘Vi ste u svome životu na Zemlji sve svoje naslade iskoristili i u njima uživali, a danas sramnom patnjom bićete kažnjeni zato što ste se na Zemlji, bez ikakva osnova, oholo ponašali i što ste raskalašeni bili.’” (El-Ahkaf, 20) Obilje ovosvetskog dobra koje se daje nevernicima može biti i vrsta Allahovog istidradža – obmane, varke nevernika, kao što kaže Uzvišeni Allah: “A one koji Naše reči poriču Mi ćemo malo-pomalo, a da oni neće ni znati, u propast voditi, davaću im vremena, obmana Moja doista je trajna.” (El-A‘raf, 182–183) Allahovo obmanjivanje nevernika u ovom slučaju manifestuje se time da im podari obilje ovozemaljskih blagodati, što dovede do toga da se uzohole i u potpunosti okrenu od njegove Upute i onih koji ih opominju: “I kada bi zaboravili ono čime su opominjani, Mi bismo im kapije svega otvorili; a kad bi se onome što im je dato obradovali, iznenada bismo ih kaznili i oni bi odjednom svaku nadu izgubili, i zameo bi se trag narodu koji čini zlo, i neka je hvaljen Allah, Gospodar svetova!” (El-En’am, 44–45) Islam je put kojim čovek stiče onosvetska dobra, ali, istovremeno, nije mu prepreka u sticanju ovosvetskih dobara. Naprotiv, islam nas podstiče na traganje za dobrima i ovog i onog sveta, te nas upućuje na uzroke koje trebamo poduzeti da bismo to postigli.

• Prethodna
• Sledeća