U Parizu se od 6. do 9. novembra održava Druga međunarodna konferencija vojnih imama.

Na ovom susretu, pod nazivom "Biti kapelan, između vrednosti i doprinosa", okupili su se glavni vojni imami iz svih delova Evrope i sveta.

Nakon posete predsednika Republike Turske, gospodina Erdogana, kao i predsednika Velike narodne skupštine Republike Turske, gospodina Kahramana, Reisu-l-ulemi Seadu ef Nasufoviću, kao potvrda bratske saradnje između institucija Republike Turske i Islamske zajednice Srbije stiglo je pismo Predsednika verskih poslova Republike Turske Prof. dr Alija Erbaša.

Pismo prenosimo u celosti:

Trećeg novembra / četrnaestog safera u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Muftija srbijanski Abdullah ef Numan.
Centralna tema hutbe je bila sura En-Nasr.

“Kada Allahova pomoć i pobeda dođu,
i vidiš ljude kako u skupinama u Allahovu veru ulaze
ti veličaj Gospodara svoga hvaleći Ga i moli Ga da ti oprosti, On je uvek pokajanje primao”.

“Allah nas upućuje u Kur’anu Časnome, preko jednog istorijskog trenutka, jednog trenutka koji je preokrenuo istoriju sveta. To je trenutak kada su muslimani na čelu sa Božijim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, ušli u Haremi-Šerif, ušli u Kabu i očistili su je od idola, očistili su je od kipova, očistili su je od svega onoga što skreće pamet sa Uzvišenoga Allaha.
Naime, nakon odlaska Allahovog Poslanika iz Meke u Medinu, u Medini se stvara islamska zajednica, u Medini ljudi prelaze na Islam, u Medini se stvaraju muslimani, u Medini se predaje Kur’an.
Sad se treba vratiti u Meku. Zašto? Zato što se u Meki nalazi prva Kuća koja je stvorena za verovanje u Jednoga Boga. Kaba je ta koju je On nama odredio da oko nje hodamo – zove se Bejtullah /Allahova Kuća. Allah Uzvišeni mu kaže: “Kada dođe Allahova pomoć i kada dođe pobeda, i kad budeš video ljude da ulaze u Allahovu veru u gomilama, veličaj Allaha, veličaj svoga/ Rabb znači onaj koji te održava iako mi ovde prevodimo kao Gospodara/ pa veličaj toga koji te održava, i moli Ga za oprost”.
Sila, vojska ulazi, Božiji Poslanik šalje Mekelijama poruku “ostanite u svojim kućama” - pazite ovo, pazite pravila ratovanja koja mi muslimani imamo – “ostanite u svojim kućama mi dolazimo, nećemo vas dirati”. Svako ko ostane u kući neće biti diran. Znači, zaštitio je stanovnike Meke. Prvo radi pravde, da se pokaže očigledno i očevidno da je Islam pravedan, da je Islam Pravda – Islam nije samo verovati u Allaha, Islam nije samo klanjati se pet puta dnevno, Islam nije samo reći la ilahe illallah. Islam je način života, Islam je put kojim mi idemo i sa našim poznavanjem Islama mi rešavamo naše probleme. Da smo mi pametni i da se unesemo u Islam koliko treba, nikome ne bi trebali psihijatri i psiholozi, zato što bi bili čisti i Allah bi nas čuvao. Kao što znamo da je jedini način da se prljavština sa tela opera kupanje, tako treba da znamo da je jedini način da stvarno, sa uspehom opstanemo u Allahovoj MIlosti, taj da se ponašamo onako kako nam je On poslao da se ponašamo. To nam je poslao na dva načina. Prvi način je pisani način - Kur’an, Knjiga iz koje čitamo kako da se ponašamo. Drugi način jeste uzor, primer Božijeg Poslanika , njegov sunnet. Kako se on ponašao, kako je on živeo po tom Kur’anu. Aiša, radijallahu anha, je rekla da je Poslanik bio hodajući Kur’an, živi Kur’an. Znači toliko je živeo po onome kako mu je Allah rekao da živi da su stanovnici Meke i Medine promenili svoj način života.

Kada je Meka oslobođena, kada je muslimanima omogućeno da obožavaju Allaha kakav je drugi primer koji nam je Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, dao?
Nakon oslobađanja Meke, došla je Hind, ćerka Ebu Sufijana. Hind je nakon bitke na Uhudu, Hamzi koji je ubijen – Poslanikovom amidži – rasporila stomak, izvadila jetru i pojela je. Zamislite tu mržnju. Zamislite tu mržnju. To ni životinje ne rade. I ona je došla kod Božijeg poslanika, ispred njega i pitala ga šta će biti sa njom, da li će biti ubijena. Poslanik je odgovorio “Ne”. Ali joj je rekao da se ne pojavljuje ispred njega, da ne bude u njegovoj blizini kako je ne bi video. Ne zbog toga što ju je mrzeo, ne zato što je nije voleo već zato što bi ga podsećala na ubistvo njegovog amidže. A da je Allahov Poslanik nekoga mrzeo nijedan od nas ne bi bio musliman jer u Islamu nema mržnje. Ima ljubavi samo. Ljubavi prema Allahu, ljubavi prema Allahovim poslanicima, ljubavi prema svemu što je Allah Uzvišeni stvorio. Jer ako hoćemo da nam neko bude prijatelj moramo ga voleti. Naš je cilj da svojim ponašanjem i svojim rečima budemo slika i prilika i predstavnici naše vere.

Zadnji reči ove sure su “traži oprost”. Tu nas Allah opominje da u trenucima najvećeg trijumfa budemo skromni. Da budemo svesni svoga ljudskog položaja jer pobeda nikada nije moguća bez Allahove pomoći. Nikada! Nikada! Zato nam je jedini spas i jedini način da budemo uspešni u životu taj da budemo uz Allaha, da slušamo ono što nam On govori. Jer Kur’an je Knjiga za sva vremena. I svaka reč Kur’ana ima značenje za ono vreme u kome ljudi koji je čitaju i proučavaju žive. To nje istorijska knjiga, to je Knjiga za sada i to je Knjiga za sutra i to je Knjiga do Sudnjega dana. I ona nikad ne zastareva, to je Allahova Mudrost”, kazao je između ostalog Muftija srbijanski Abdullah ef Numan.

Zamenik Reisa Islamske zejednice Srbije i Muftija srbijanski Abdullah ef Numan ugostio je gospodina Abdulaha Skaka, gradonačelnika Sarajeva.

Svoju prvu radnu posetu Beogradu - gde je u razgovoru sa kolegama iz Beograda doneto niz zaključaka u cilju unapređenja odnosa između dva grada u oblasti turizma, privrede, kulture, sporta i mladih – delegacija grada Sarajeva iskoristila je da poseti Islamsku zajednicu Srbije.

Danas je obeležen nacionalni dan Turske. Povodom 94. godišnjice Republike Turske ambasador ove države Tanžu Bilgić bio je domaćin na svečanom prijemu u hotelu Hajat Ridžensi (Hyatt Regency).

Ovom svečanom događaju prisustvovala je najviša delegacija Islamske zajednice Srbije - Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović, Muftija srbijanski Abdullah ef Numan, Muftija beogradski i vojni Mustafa ef Jusufspahić kao i glavni imam Bajrakli džamiije u Beogradu Ramadan ef Mehmedi.