Večeras je u hotelu Hajat Ridžensi (Hyatt Regency) obeležen Dan državnosti Libana. Prijemu povodom sedamdeset treće godišnjice nezavisnosti, koji je priredio ambasador Libana u Beogradu dr Tufik Žaber, pored visoke delegacije Rijaseta Islamske zajednice Srbije u čijem su sastavu bili Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović, Muftija vojvođanski Muhamed ef Ziljkić i Muftija mačvansko-podrinjski Mehmedalija ef Veli, prisustvovali su i predstavnici diplomatskog kora, Vojske Republike Srbije, predstavnici političkih stranaka i verskih zajednica kao i druge mnogobrojne ličnosti iz javnog života.
Država koja se nalazi na Bliskom istoku i koja se prostire na površini od deset hiljada dvesta trideset kilometara kvadratnih ima veoma bogatu ali i burnu istoriju. Poslednja ratna zbivanja koja se dešavaju u susedstvu doprinela su da ova multikonfesionalna država primi ukupno dva miliona izbeglica (nejveći broj čine Sirijci ali ima i Palestinaca kao i izbeglica iz Iraka) iako ima samo tri i po miliona stanovnika. Amnasador Žaber je kazao da "Liban kao zemlja, nikada nije bio suočen sa takvim izazovom i da pokušava da prevaziđe sve teškoće sa kojima se suočava dok “pružaju ruke” Sirijcima kojima treba pomoć."

Malikijski mezheb je druga velika islamska pravna škola. Nazvana je po Imamu Maliku b. Enesu - Allah mu se smilovao.

Malikijska pravna škola svoje učenje temelji na sledećim izvorima: 1. Kur’anu, 
2. Poslanikovom sallallahu alejhi ve sellem Sunnetu, 
3. Jednoglasnom mišljenju ashaba. Navedena tri izvora su zajednička za sve četiri velike pravne škole u Islamu. Pored njih Malik kao izvore uzima još i:
4. Analogiju. 
5. Rešenja koja su od opšteg interesa za sve, tj ona rešenja koja tekstom Zakonodavca nisu naređena ni zabranjena. 
6. Praksa stanovnika Medine. Po ovome se Imam Malik razlikuje od ostalih učenjaka fikha. Imam Malik, naime, smatra da je kao izvor, praksa stanovnika Medine jača nego predaja koju prenosi samo jedan čovek. Ovo zato što se njihova praksa smatra svojevrsnom predajom opšteg postupanja po hadisu, a takva predaja koju prenosi grupa jača je od one koju prenosi samo pojedinac. Zbog toga, Malik za valjanost predaje koju prenosi samo jedan čovek, uslovljava da se one ne sme kositi sa prakson stanovnika Medine. 
7. Mišljjenje drugova Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Pored hadisa Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, Malik u svom delu al-Muvatta navodi i fetve koje su izdali ‘Amr i njegov sin ‘Abdullah r.a. i fetve koje od ashaba prenose sedmorica poznatih učenjaka fikha u Medini. Zato se Malik smatra prvim imamom sunneta u svoje doba.

Raširenost malikijskog mezheba: 
Malikijska pravna škola prvo se proširila u Hidžazu. Odatle se proširila na Severnu Afriku, naročito na zemlje Magreba, a odatle dalje ka Andaluziji. U Andaluziji je malikijski mezheb bio toliko popularan da se za mesto kadije, pored poznavanja celog Kur’ana napamet, kao uslov kandidatu postavljalo da zna napamet i Imam Malikovo delo al-Muvatta. Svoj vrhunac u Andaluziji malikijski mezheb je dostigao u vreme Ibn Hišamove vladavine. U to doba poznati učenjak malikijskog fikha, Jahja b. Jahja imao je veliki uticaj na zvaničnu vlast pa se zahvaljujući njemu malikijski mezheb proširio u Andaluziji i zemljama Magreba.kao što se zahvaljujući Ebu Jusufu hanefijski mezheb proširio u Iraku. Danas je malikijski mezheb raširen u južnom Egiptu i Sudanu, kao i u ostalim oblastima afričkog kontinenta koji se nalazi nasuprot Hidžaza,..

Imam Malik b. Enes. b. Malik b. Ebu ‘Amir al-Asbehi el-Medeni rođen je u Medini 93./712. godine a preselio takođe u Medini 179./795. godine. Živeo je u vreme procvata i zalaska emevijske države i doživeo uspon slave i moći abbasijske države. Njegov pradeda Ebu ‘Amir bio je poznati drug Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. sa kojim je učestvovao u svim bitkama za Islam osim u bici na Bedru, a njegov deda Malik jedan je od najpoznatijih i najučenijih tabi’ina. Imam Malik b. Enes je dosta rano naučio ceo Kur’an napamet, počeo se kretati po kružocima posvećenim islamskim znanostima i još kao mladić stekao solidno obrazovanje naročito u oblasti islamskog prava. Učio je od Nafi’a, oslobođenog roba ‘Abdullaha b. Omera, Ibn Šihaba ez-Zuhrija, Ibn Hurmuza i Rebi’a b. ‘Abdurrahmana. Bio je u najužem krugu prijatelja Imama es-Sadika’ Abdurrahmana, pridavao je veliku važnost fetvama ashaba i poznatih tabi’ina. Cenio je i uvažavao učene ljude i prema njima se odnosio sa većim poštovanjem nego prema ljudima od vlasti i ugleda u društvu. Za njega je Imam Šafija rekao: “Malik je Allahov dokaz među ljudima.” Zbog svoje prvrženosti istini i prenošenja hadisa. “Zakletva pod prisilom nije valjanja”, Malik je zlostavljan i bio mučen. Kada je na mesto halife došao el-Mensur i pod prisilom od svih muslimana pokušao izdejstvovati zakletvu na vernost, el-Mensurov namesnik u Medini Maliku je zabranio da kazuje spomenuti hadis. Da bi proverio pridržavali se njegove zabrane, poslao je svoje uhode da to provere, pa su ustanovili da ga Malik i dalje kazuje. Hadiskoj nauci je dao neprocenljivi doprinos sa svojim čuvenim i nadaleko poznatim delom el-Muvatta koje je sakupljao, pisao i doterivao punih četrdeset godina. Malik je bio prvi koji je ustanovio i detaljno razradio pravila hadiske nauke (rivajet). Njegova predaja Poslanikove sallallahu alejhi ve sellem tradicije se, s pravom, naziva zlatnim lancem .
Učenici Imama Malika: 
1. Abdurrahman b. el-Kasim el-Misri (rođen 128./746., preselio 191./807. godine) dvadeset godina se nije odvajao od Imama Malika. Pripada mu zasluga za dokumentovanje malikijskog fikha. Poznat je po svojojo bogobojaznosti, skromnosti, pobođnosti, strpljivosti i izbegavanju vladara kao i ljudi od vlasti uopšte. Od njih je odbijao primiti čak i poklone. 
2. Ebu Muhammed ‘ Abdullah b. Vehb b. Muslim (rođen 125./742., preselio 197./812.) Bio uz Imama Malika poslednjih dvadeset godina njegovog života, Napisao je dva poznata dela: al-Muvatta’ al kabir i al-Muvatta’ as-sagir.Iako je bio veliki poznavalac i hadisa i fikha, izbegavao je prihvatiti se posla kadije i izdavannja fetvi. Zahvaljujući njemu, malikijski mezheb se proširio u Egiptu. 
3. Ešheb b. ‘Abdul’aziz el-Kajsi al-‘Amiri (rođen 140/757 a preselio 204/819 godine). Njega je u Egiptu zatekao Imam Šafija koji je za njega rekao: “Egipat nije iznedrio boljeg poznavaoca fikha od Ešheba.” 
4. Ebu Muhammed ‘Abdullah b. ‘Abdulhakem (155/722 – 214/829) bio je veliki poznavalac fikha, čestit, istinoljubljiv i blage naravi. Bio je Šafijin savremenik i prijatelj. Napisao je poznata dela: al-Muhtasar al-kabir, al-Muhtasar al-avsat, al-Muhtasar as-sadžir, al-Ahval, al-Kada’ fi al-bajan…
5. Esed b el-Furat (preselio 213/828) bio je veliki učenjak fikha i poznati vojskovođa. Poreklom iz Nejsabura, a odrastao je u Tunisu. Iz Tunisa je otišao u Medinu na školovanje kod Malika. Nakon toga se uputio u Irak gde je neko vreme učio pred Ebu Hanifinim učenicima (Ebu Jusufom i Muhammedom). Nakon povratka u Egipat bio je postavljen za muftiju malikijskog mezheba. Dok je taj posao obavljao, sakupljao je građu koja mu je kasnije poslužila za pisanje dela al-Mudavvana koje je sredio i komletirao u Kajrevanu. Bio je komadant muslimanske vojske koja je poslana da osvoji Siciliju. Smrt ga je zatekla dok je opsedao grad Sirakuzu (na Siciliji).

U sklopu redovnih aktivnosti Muftijstva beogradskog danas je održan sastanak sekretara i blagajnika džematskih odbora. Razmena informacija i iskustava u radu džematskih odbora, odnosno finansijska politika, način uštede ali i mogućnosti ulaganja novca u izgadnju verskih objekata i njihovo održavanje samo su neke od tačaka današnjeg sastanka. Iskustva džemata poput Borče i Zemun grada gde je uz Allahovu pomoć, uprkos teškoj finansijskoj situaciji završeno uvođenjne grejanja u džamijama, ili iznalaženje rešenja u džematu Voždovac za objekat koji je uzet pod zakup a gde već godinama funkcioniše najsavremeniji sistem grejanja i održavanja mesdžida, samo su neki od primera gde se upornim i iskrenim radom na Allahovom putu mogu rešiti problemi koji nekada, iz ugla slabijeg vernika, izgledaju nerešivi. Na sastanku je iznet i problem Bajrakli džamije koji iz više objektivnih okolnosti a najviše zbog tzv administrativnih razloga još uvek nije u potpunosti obnovljena pa i nakon dvanaest godina vernici koji u njoj obavljaju dnevne namaze dočekuju još jednu zimu u prilično teškum uslovima. Ipak, kako saznaje GMS Radio, grejanje će, uz Allahovu dozvolu i NJegovu pomoć, i u ovoj džamiji uskoro biti uvedeno.
Na kraju ovog redovnog zasedanja dogovoreno je da se za naredni mesec podnesu finansijski izveštaji koji će pomoći daljem planiranju rada i raspodele materijalnih sredstava za narednu kalendarsku godinu.

Nj. e. Mehmet Kemal Bozaj, odlazeći ambasador Turske, bio je u poseti Rijasetu Islamske zajednice Srbije. Osvedočenog prijatelja zajednice muslimana dočekali su Reisu-l-ulema IZS Sead ef Nasufović, Predsednik Vrhovnog sabora IZS Muhamed ef Jusufspahić, Muftija sandžački Hasib ef Suljović i glavni imam Bajrakli džamije Ramadan ef Mehmedi, inače turski student. Ovom oproštajnom posetom - oproštajnom kao ambasadora Republike Turske, nikako drugačije - nj. e. Mehmet Kemal Bozaj je želeo da se zahvali na saradnji i više nego prijateljskom odnosu koji je imao sa svim predstavnicima Rijaseta u protekle četiri godine, koliko je trajao njegov mandat na mestu ambasadora. Gospodin Bozaj je naročito istakao odnos sa Muhamed efendijom sa kojim je sarađivao sve četiri godine, ali i odnos sa novim Reisu-l-ulemom, uz žal što je to relativno kratak period. Uz konstataciju da je na dunjaluku sve prolazno i da svemu dođe kraj, pa i mandatu jednog ambasadora, Bozaj je želeo da se pre odlaska iz Beograda, baš kako to islamski bonton i nalaže, halali sa svojom braćom muslimanima. Izrazio je i dve želje: da novi ambasador njegove zemlje bude dočekan i prihvaćen od strane Rijaseta baš kao što je bio i on, i da Reisu-l-ulema uputi dove Uzvišenom Allahu za njegovu porodicu i njega.
Reis efendija Nasufović je zahvalio ambasadoru Bozaju na izrazito korektnom odnosu koji je imao u saradnji sa njim, uz konstataciju da je za ovaj kratak period koliko je na čelu Rijaseta stekao iskrenog prijatelja, žaleći što njihova saradnja nije trajala duže. Kada je u pitanju novi ambasador Republike Turske, Reisu-l-ulema je kazao da će svakako biti prihvaćen bratski, da je to "naša obaveza ali i prirodan odnos sa predstavnicima države sa kojom nas spaja mnogo toga, od kulture do porodičnih veza." I Sead efendija je imao jednu želju - da ambasador Bozaj prenese pri povratku u svoju zemlju sve što je video, saznao i doživeo u Srbiji.
Hasib ef Suljović, kao neko ko je direktan učesnik u tome, još jednom je upoznao ambasadora Bozaja sa istorijatom dešavanja u formiranju islamske zajednice na teritoriji Sandžaka u periodu od devedesetih godina prošlog veka pa do danas. Muftija sandžački je takođe govorio o odnosu muslimana Sandžaka sa Republikom Turskom govoreći o porodičnim vezama a navodeći primere iz svoje porodice.
Muhamed ef Jusufspahić je podsetio da je Allah jedina realnost, "da ćemo se na kraju svi rastati od porodice, nacije, učitelja i vratiti se svom Gospodaru, pa tako trebamo i živeti."
Na kraju prijateljskog i krajnje emotivnog razgovora, ambasadoru je Reisu-l-ulema uručio i prigodan poklon.

Danas je u Bajrakli džamiji u Beogradu održao hutbu i predvodio džuma namaz HasIb ef Suljović, Muftija sandžački. Citirajući Kur'anski ajet: "...Sada sam vam veru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam bude vera," (Al Ma'ide - 3), Muftija Suljović je započeo svoju hutbu govoreći o savršenstvu dina, gde je "sve uređeno i savršeno postavljeno na svoje mesto - za sve prostore i za sva vremena," dodajući da ne smemo deo vere prihvatiti a deo odbaciti. U nastavku hutbe, Muftija sandžački je istakao ahlak, uz akidu i fikh, kao jedan od tri nepromenjena postulata, tri objašnjenje i pojašnjene stvari koje su nepromenjene do Sudnjeg dana, uz konstataciju da je ahlak, za razliku od fikha i drugih telesnih ibadeta jedina dvadesetčetvoročasovna obaveza. "Zekat je godišnja obaveza, hadždž životna a ahlak je nešto što insan mora danonoćno da ispunjava. To nije bonton koji uređuje naše ponašanje na jednom mestu i u jednoj prilici već je Islam dosta širi od toga i uređuje danonoćno naš odnos prema sebi, porodici, bračnom drugu, društvu i zajednici," kazao je Hasib ef Suljović i naveo primere iz života ashaba koji ističu važnost i vrednost lepog ponašanja i odnosa prema drugima.