14. decembra / 7. rebiu-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan efendija Mehmedi.
Tema hutbe je bila zikrullah.

„Poštovana braćo i sestre u islamu, današnja tema je, bez imalo sumnje, veoma važna i spada u temeljna pitanja kojim bi trebao da bude zaokupljen svaki mu’min koji voli svoga Gospodara i žudi za susretom sa Njim. Zikrullah, braćo i sestre, označava često spominjanje Allaha, Njegovo veličanje i zahvalu.

Zikrullah je ibadet kojeg pripadnici ummeta zapostavljaju i izostavljaju i smatraju ga privilegijom samo pobožnih ljudi. To je ibadet čiju suštinu ne poznaje veliki broj muslimana i zbog toga ga i zapostavljaju. Običaj je da se zikr čini posle namaza i uveče i ujutru, ali treba znati da je to ibadet koji moramo činiti stalno, spominjući Allaha dš.š: prilikom zahvaljivanja, čuđenja, podnošenja nedaća i u drugim situacijama. Zikrullah je, braćo i sestre, lek za duše mu’mina, efikasno sredstvo za čišćenje naših srca i delotvoran lek onda kada ljudska srca obole.

Zikrullah je srž dobrih dela mu’mina i njega nam Allah, dželle šanuhu, naređuje u ajetima 41-44 sure Al-Ahzab: „O vi koji verujete, Allaha često i mnogo spominjite, i ujutru i naveće Ga veličajte.“ Ibn Abbas, radijallahu anhu, komentarišući 41.ajet sure Al-Ahzab kaže: „Zaista Allah nije propisao svojim robovima ni jednu obavezu, a da joj nije odredio granicu i izuzeo određene kategorije ljudi, u određenim situacijama za njeno izvršenje, osim zikra. Uzvišeni Allah nije zikru odredio granicu niti je ikoga izuzeo od njegovog izvrđenja, rekavši: „Allaha spominjite stojeći, sedeći i ležeći!“ (Suretu En-Nisa, 103) To znači – noću i danju, na moru i kopnu, kod kuće i na putu, u izobilju i oskudici, u zdravlju i bolesti, tajno i javno i u svakoj drugo situaciji.“
U citiranim ajetima sure Al- Ahzab, Allah dž.š naređuje mu’minma da Ga mnogo spominju, te onima koji to čine obećava da će On, dželle ša’nuhu, i Njegovi meleki donositi salavat, kako bi bili na pravome putu. Kolika je samo Allahova, subhanehu ve te’ala, milost, braćo i sestre, na nas, da On i Njegovi meleki za to što Ga spominjemo na nas donose salavat?

Dakle, post je u tačno određenom mesecu, obredi hadža takođe. Svaki namaz je ograničen brojem rekata i vremenom u kojem se klanja. Zikrullah nije ograničen nikako. Spominjanje Allaha je poželjno i jutrom i danju i noću. Srce je živo samo ako jezik spominje često Allaha. U društvu i u samoći. U blagostanju i nemaštini. U tugi i sreći.
Poštovana braćo i sestre u islamu, Ejub alejhis-selam je jedan od poslanika koga Allah, dželle šanuhu, navodi ljudima kao primer i uzor strpljivosti. Allah Uzvišeni mu je dao veliko bogatstvo i brojne blagodati, decu, lepo zdravlje i veliku telesnu snagu. Zatim mu sve to oduzeo. Pored toga, Allah ga je iskušao i teškom bolešću od koje je postao nepokretan pa se telo počelo raspadati. Sve to je podnosio strpljivo, nikad i nikome se nije požalio. Samo je zahvaljivao i šućurao. Potpuno je bio zadovoljan onim sto mu je Allah odredio od kadera na ovom, prolaznom, svetu. Ejubove muke potrajaše u takvom halu punih osamnaest godina, kada mu je Allah vratio sve što mu je oduzeo. Gde smo mi danas braćo moja”, kazao je između ostalog Ramadan efendija Mehmedi.

Muftija beogradski Mustafa ef. Jusufspahić, zajedno sa glavnim imamom Mežlisa IZS Čukarica Skenderom ef. Skenderijem i sekretarom Mustafom Ajetijem, posetio je predsednika opštine Čukarica Srđana Kolarića.

Predsednik Kolarić je iskazao poštovanje prema islamu i Islamskoj zajednici Srbije koja je, kako je istakao, “u najtežim vremenima bila faktor stabilnosti i mira”. On je posebno izdvojio rahmetli Hamdiju ef. Jusufspahića kao ličnost koja je doprinela razumevanju i boljem suživotu pripadnika različitih konfesija.
Kolarić je obećao da će uvek biti na usluzi u dobročinstvu koje IZS čini a za dobrobit kako muslimana Beograda tako i za sve građane.

Danas 10. decembra u prostorijama Islamske zajednice Srbije u Beogradu reisu-l-ulema, Sead ef. Nasufović, ugostio je visoku delegaciju Kraljevine Saudijske Arabije na čelu sa šejhom Abdulazizom Muhammedom Al Hamdanom – opunomoćenikom ministra za islamska pitanja, misionarstvo i vakuf.

Sagovornici su, u srdačnom i krajnje otvorenom razgovoru, istakli da je neophodno jedinstvo muslimana - kako u svetu uopšte tako i na teritoriji Republike Srbije. Oni su se složili da je od ključnog značaja živeti pa samim tim i predstavljati islam onako kako nas je naučio Poslanik alejhis-selam - kao put sredine i umerenosti, bez ekstremizma sa jedne i popuštanja u veri sa druge strane.
Uz obostranu želju za snažnijom i prisnijom saradnjom, što će biti olakšano nakon otvaranja ambasade KSA u Beogradu, reisu-l-ulema Nasufović dobio je poziv da se sastane sa vrhovnim muftijom Saudijske Arabije, kao i sa ministrom za islamska pitanja, misionarstvo i vakuf koji je poslao srdačne selame.

Večeras 9. decembra muftija beogradski, Mustafa ef. Jusufspahić, dočekao je visoku delegaciju Kraljevine Saudijske Arabije.
Abdulaziz Muhammed Al Hamdan, - opunomoćenik ministra za islamska pitanja, misionarstvo i vakuf, doputovao je danas sa svojim saradnicima u Beograd.
Planirano je da visoku delegaciju Kraljevine Saudijske Arabije sutra ugosti reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije, Sead ef. Nasufović, gde će gosti biti upoznati sa radom, delovanjem i aktivnostima Islamske zajednice Srbije.

7. novembra / 29. rebi’u-l-evela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao i predvodio džumu namaz Ramadan ef. Mehmedi.

Centralna tema hutbe je bila lep ahlak i moralne vrednosti. Efendija Mehmedi je kroz kur’anske ajete i hadise, Božijeg Poslanika alejhis-selam, istakao vrednost i značaj lepog ahlaka i moralnih osobina kod ljudi.

„Kaže Allah Uzvišeni u Svojoj Plemenitoj Knjizi: ’Ti ćeš sigurno nagradu neprekidnu dobiti jer ti si zaista najlepše ćudi’, sura El Kalem.
I kaže Uzvišeni: ’Tako mi duše i Onoga koji je stvori pa joj put dobra i put zla shvatljivim učini, uspeće samo onaj ko je očisti a biće izgubljen onaj ko je na stranputicu odvede’, sura Eš- Šems, od 7. do 10. ajeta.
Kaže Vladar Sudnjeg dana: ’A onome koji je pred dostojanstvom Gospodara svoga strepio i dušu od prohteva uzdržao. Džennet će boravište biti sigurno.’ Sura En Naziat, 40. i 41. ajet

Poštovana braćo i cenjene sestre u islamu, stvarajući čoveka Allah je usadio u njegovu dušu moralni zakon. Uz to je kroz istoriju slao opominjače da upućuju ljude ka dobru. Moralni zakon je duboko usađen u čovečije biće, dolazi do izražaja u svetu ljudi i kao takav je opštepriznata kategorija potvrđena od svih ljudi u pravom smislu te reči.
Moralne vrednosti kao što su: istina, pravda, hrabrost, uvek su izazivale divljenje. Nasuprot tome, nepravda, nasilje, laž su oduvek prezirane.
Vernost, plemenitost, milosrđe su uvek bili na ceni dok su okrutnost, nasilje i izdaja osuđivani.
Upornost, strpljenje, ustrajnost, smirenost, samosavlađivanje i uljudnost su moralne i cenjene vrline. Svugde i oduvek je veće divljenje izazvala čestita i moralna osoba od pokvarene.
Dobro i zlo, moralno i nemoralno, vrline i mane, sigurno nisu izmišljenje nego su sušta realnost. Niko ne može da poriče postojanje moralnog sveta u dubini ljudskih duša, stava koji izražava simpatiju za dobrim, a osuđuju zlo. On je usađen u ljudsko biće. Sav taj uticaj zla na ljudske duše, delo je šejttanske zavere protiv ljudskog roda. Njegov uticaj bio je često i poguban.
Svi zločini su dolazili od njega, da čovek ne bi ostao sam u mrežama najvećeg ljudskog neprijatelja. Milostivi Allah je s vremana na vremem slao poslanike da ljude povedu putem dobra. Tako je bilo i sa Muhammedo, sallallahu alejhi ve sellem. Njegov narod je bio ogrezao u zlu i tada se pojavio on – pečat poslanika. Poslat je da usavrši plemenite ćudi. On je poslat da visoko podigne zastavu dobra. Svevišnji mu je otvorio najšire poglede vere, obznanio mu najveća saznanja o Svom biću i postojanosti.
I zato je Poslanik, pre svega, pozivao veri u jednog Boga koji je jedini dostojan obožavanja. Nema drugog Božanstva osim Njega. Sve je Njemu podređeno. Ne sme se obožavati novac, žene, roditelji, imetak, deca samo se obožava naš najveći Dobročinitelj dragi Bog koji sve vidi i sve zna.
Dela i postupci se mogu sakriti od ljudi, ali pred Bogom ne mogu. Čovek može pobeći od ljudske kontole ali od Božije ne može jer ljudi vide samo vanjske manifestacije, ali Allah vidi i unutrašnje motive i pobude za svako delo. O delima se sudi prema namerama. Čovek je odgovoran za svoja dela ne samo pred ljudima, nego i pred Stvoriteljem. Može da čini šta hoće, ali će sigurno umreti. A iza smrti i Berzah dolazi, Dan obračuna i polaganje računa za dela i nedela kada će najpravedniji sudija po pravdi suditi i presuditi za dunjaluča dela. Na Sudnjem danu moljenje, veze, lažno svedočenje i preporuke neće pomoći. Tu će doći do izražaja apsolutna Božija pravda.“

Na kraju hutbe Ramadan ef. Mehmedi se dotakao i prve generacije musllimana rekavši da su oni „u potpunosti prihvatili reči Allaha i odmah ih sprovodili u dela, a gde smo mi danas, gde su naša dela, gde je naša pokornost Allahu Uzvišenom?“