Direktor medrese, Ramadan ef. Mehmedi, je informisao kolege da su obezbeđeni i udžbenici za učenike sva četiri razreda; da se Halal restoran, koji se nalazi u džamijskom kompleksu u ulici Gospodar Jevremova 11, od prvog dana pridržava niza mera koje je Gradski zavod za javno zdravlje Beograd uputio Sekretarijatu za zdravstvo te će medresanti, i pored ograničenja koja postoje usled pandemije, svakog nastavnog dana imati obezbeđeni obrok.
Na kraju, on je kolegama poželeo hajrli i uspešnu školsku 2020/2021.

Kako je kazao muftija sremski, Emin ef. Zejnulahu, neophodno je da dopre do svesti ljudi koliki je značaj dobrovoljnog davanja krvi.

„Na ovaj način mi pomažemo pacijentima koji se leče od hematoloških, onkoloških bolesti, osobama sa hitnim stanjima i porodiljama. Kako je poznato da je tokom leta sezonska neštacica krvi, dobrovoljno davanje krvi u letnjim mesecima je postalo tradicija u našem dzematu. Sa aktuelnom epidemiološkom situacijom je još teže pa apelujemo na sve građane da se odazovu pozivu Crvrnog krsta i uključe se u akciju. Beogradske bolnice su naše bolnice a krv nema ni veru, ni naciju, ni rasu. Život jednog čoveka je neprocenjiv i ako budemo sebeb da se spasi nečiji život - kod Boga je vrednost toga kao da smo spasili čitavo čovečanstvo. Ovom pandemijom smo usmereni jedni na druge. Sve razlike se brišu i nestaju. Virus nam pokazuje da smo svi stvoreni od Jednog Boga, da nam je isti Stvoritelj,“ kazao je Emin ef. Zejnulahi.

U Bajrakli džamiji u Beogradu boravio je tek simboličan broj vernika – muftija beogradski sa imamima iz beogradskih džemata, koji su klanjali bajram namaz i prisustvovali bajramskoj hutbi.

Namaz je predvodio i bajramsku hutbu održao reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije, Sead ef. Nasufović.

„Imenom Allaha, Milosnog i Premilosnog, zahvaljujemo se Allahu Dragom na svim blagodatima, svim nimetima kojima nas stalno daruje. Salavat i selam Resulullahu, njegovoj porodici, njegovim ashabima i svim njegovim sledbenicima.

Braćo, sve što biva Allahovom je voljom. Pa neke stvari koje radimo, Allah je tim našim delima zadovoljan, a nekima nije. Zbog nekih stvari Allah Dragi iskušava, opominje, u cilju da čovek bude bolji. Ali ništa nema u našem dinu bez razloga, niti se išta u našem životu može većno desiti bez saznanja. Čovek bez znanja, ne može da se raduje niti da tuguje. Ne možemo zamisliti čoveka da je tužan a da ne zna zašto je tužan. Niti možemo zamisliti čoveka koji kaže „Srećan sam!“ a da ne zna zbog čega je srećan. Pa u osnovi naših života, našeg morala jeste znanje. To bi otprilike trebalo da nas nauči da znamo i zbog čega danas se radujemo ili ako u nama imamo tuge, zbog čega je baš danas prisutna. Ljudi obično pogreše pa ovaj naš veliki dan, prvi dan Bajrama, uglavnom zbog simbolike samog kurbana svedu, tumače, prihvataju i svedu da se u njemu samo dešava kurban, a videćemo da nije tako. U čemu je lepota prvog - Ramazanskog bajrama? Kakvo je to veselje? Zbpg čega je ta radost upriličena ummetu Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem? Reći ćemo da se to dešava nakon 30 dana posta, a ustvari je u tim danima Allah Dragi počeo sa objavom Kur’ana u jednoj skrivnoj noći, za koju ne znamo kada je, ali znamo da je u noći Ramazana, Lejletul kadr. A kakva je radost ovog Bajrama? Videćemo da u odnosu na Lejletul kadr, tu skrivenu noć u kojoj je počela objava Kur’ana, postoji jedan otvoreni dan u koji nikakve sumnje nema, u kom je završeno sa objavom Kur’ana, u kome je objavljen poslednji ajet: „Ja sam vam veru vašu usavršio, svoju blagodat prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam bude din!“ I to se desilo u petak, na Dan Arefata, to je dan koji smo ostavili iza nas, juče, kao najvažniji dan u godini, prema kom se meri vreme i sve se određuje. Ispraćajući ove veličanstvene dane iza nas, radujući se upotpunjenju Božije blagodati prema nama, prema ljudskom rodu, ljudi se na današnji dan Allahu zahvaljuju, vesele, obavljaju hadž i prinose žrtvu. Često čujemo da ljudi kažu žrtvujte svoju negativnu osobinu; pa ne možeš da žrtvuješ ono što ne voliš, ne žrtvuje se ono što ti nije drago. Vidite kako ljudi grešku prave. Žrtvuješ ono što voliš, to je žrtva. Ona se na arapskom zove kurban, a bliskost Allahu zove se kurbijet pa se kaže da nema bliskosti Allahu bez kurbana, bez žrtve, bez odricanja onoga što voliš.

Ibrahim, alejhis-selam, nije iskušan ničim manje nego da žrtvuje plod svoga srca. Sina koga je dugo čekao, kome se dugo radovao i bez koga je dugo tugovao jer su bili odsutni. Naravno, mi znamo da je Allah u svojoj primisli odredio da se to ne desi ali je Ibrahimovo srce kao halilulaha dovedeno u stanje da se vidi da li je Ibrahim spreman da ono što mu je najdraže da se toga odrekne zarad Allaha! I on je svoj ispit položio, pitamo se da li mi svoje ispite polažemo?

Nadalje, u ovoj teškoj situaciji u kojoj se celi svet nalazi, svako je nešto rekao. Medicina, sociolozi, psiholozi, kažu da se nešto dešava, da ne znamo šta je pravi uzork, da li je veštački ili prirodno, hiljadu pitanja a vernik se pita ne kako se to desilo, već zašto se to desilo. Moje i tvoje pitanje je zašto nam se to dešava. Naći ćemo odgovor u rečima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji kaže: „Učim dovu Allahu da vas zaštiti pet iskušenja koja će se desiti.“ I prvo iskušenje koje navodi „Doći će vreme u kom će se vršiti javni nemoral, kada se to desi Bog će vam dati zarazne bolesti koje nisu postojale u prethodnim generacijama.“ U tom se krije odgovor, zašto nam se ovo dešava. Čovek razmišlja a ko je kriv ili ko nije kriv. Mi to ne možemo da znamo, ali srcem osećamo da smo svi manje ili više krivi zašto se to dešava. U našim životima imamo svaku vrstu javnog nemorala. Možda nismo bili u stanju da otklonimo to svojom rukom, jezikom, pričom, pa ni svojim srcem osudili. Upravo to pitanje moralam tajnog i javnog, ličnog i društvenom, jeste moja želja da vam to ostane kao savet sa današnje bajramske hutbe.

Pričasmo da je u Ramazanu počela objava Kur’ana i da je na Dan Arefata završena; šta je cilj obajve Kur’ana? Poslanik je to i rekao: „Doista sam ja poslan da upotpunim vašu plemenitu ćud“ čitajte ahlak, etike, morala. Šta je moral, etika? Pitanje morala je pitanje šta da radimo, a pitanje etike kako da živimo. Neki kažu da ne može jedno bez drugoga, neki kažu da su sinonimi. U islamskoj terminologiji to je ahlak. Dakle, u moralu nema nepotpunosti. Ili si moralan ili nisi moralan. Mi se stalno trudimo da nas ljudi prepoznaju kao dobre ljude, u poslu i sl. A Poslanik kaže da je najbolji onaj koji je najboljeg ahlaka, morala. Gde se to ponašanje vidi? Mi živimo 24 sata i uvek se postavlja pitanje šta da radim i kako da postupim u određenoj situaciji. Čovek prema svom uverenju bira put moralnosti i etičnosti. Mi smo se odlučili za ovaj put, za koji verujemo da vodi ka Bogu i želimo da bude u potpunosti moralne osobe jer nema polovičnosti u moralu. Kao ni u Kurbanu! Ne sme kurban da ima nedostatke. Insan mora biti potpuni insan da bi se približio Allahu dželle šanuhu.

U ovim danima mi se saosećamo sa svakim čovekom. Delimo sa ljudima životni prostor, vazduh. Ovaj virus nije pitao nikoga koje je vere niti rase „Zaista smo ljude stvorili od jednog čoveka i jedne žene, podelili na različite religije kako biste se upoznali, a najbolji kod Boga je onaj koji je najbogobojanzniji, koji ga se najviše seća.“, uči nas Allah. Dakle, samo je jedna razlika, koliko smo svesni dragog Boga. Čovek bez hrane i vode može da živi,a bez zraka ne može. Dobili smo opomenu da se stalno sećamo Boga!

Dragi Bože, Tebi hvala na svim blagodatima. Na zraku koji dišemo, vodi koju pijemo, hlebu kojim nas hraniš. Pomozi nas Ja Rabbi da nam srca kucaju u bratskoj slozi, da nas ruke časno rade i grade, da nam oči otvoreno i pošteno gledaju, da nam duše nikome zla ne urade. Ja Rabbi, pomozi svim ljudima koji pomažu ljudima, pomozi nam da budemo čistih obraza, i na ovom i na budućem svetu. Neka oni koji dolaze i ostaju spominju nas kao ljude koji su bili dobri. Učini ovaj Bajram našom velikom školom, da od sutra budemo ljudi koji će se međusobno susretati i selamiti. Da se sa ljudima družimo kako to želiš i voliš a ne kako mi mislimo da je dobro. Prenesi naše selame svojim dobrim robovima, i inšallah da se uvek u dobru sastajemo. Neka je mubarek olsun ovaj Bajram svima", kazao je između ostalog reisu-l-ulema Nasufović.